Халкидики

За друге употребе, погледајте Халкидики (вишезначна одредница).

Халкидики (грч. Χαλκιδική [Chalkidikí]) је полуострво у Егејском мору, у саставу Грчке, покрајина Егејска Македонија. Полуострво се налази јужно од Солуна, чије је гравитационо подручје. Управном поделом од већег дела полуострва је створена истоимена префектура Халкидики.

Карта Халкидикија

Изглед унутрашњости полуострва

Неа Каликратија је типично приморско место Халкидикија

Ситонија, Вурвуру плажа

Неос Мармарас

Природне одлике

Халкидики се налази у северном делу Егејског мора. Једина веза са копном је са северне стране, а затвореност острва са копна додатно увећају два језера у овом подручју: Волви и Коронија. Са других страна је море - са југа отворено Егејско море, са запада Солунски залив, а са истока Орфански залив, као његови делови.

Халкидики је за услове Грчке велико полуострво. Простире се на преко 3000 km². Обликом је веома разуђен у јужној половини и ту се образују три мања полуострва: Света гора или Атос на југоистоку, Ситонија на југу и у средини и Касандра на југозападу. Између прва два полуострва налази се Светоготски залив, а између два задња Торонски залив. Западна и источна обала мање су разуђене.

Цео простор Халкидикија је брдовит. Приморске равнице нису нигде шире од пар километара, а највише их је на западној обали острва, до области Солуна. Највиши врх је на Светој гори, чак 2033 m, док се у унутрашњости главног дела Халкидикија налазе планине са преко 1000 m.

Егејско море у делу око Халкидикија је пријатно и благо, повољно за развој морског туризма. За разлику од мора, слатководни токови у унутрашњости (потоци) су ретки и лети најчешће пресуше. Слатка вода је одувек била ограничење на полуострву, нарочито током топлијег дела године.

Клима је средоземна са нешто оштријим обликом у унутрашњости и на већим висинама (хладније зиме, појава снега). У складу са климом присутан је и средоземни биљни и животињски свет. Обрадиво земљиште је ретко и налази се у приморским равницама и долинама.

Становништво и насеља

Становништво су етнички Грци, који од праисторије насељавају ове просторе. Пре Грчко-турског рата било је и турског становништва. Становништво живи највише при обали, док је унутрашњост полуострва ретко насељена. Последњих двадесетак година услед наглог развоја туризма на острву се број становника повећао за око 20% и прешао цифру од 100 хиљада, па ова префектура спада у делове Грчке са брзим растом становништва. Лети је тај број знатно виши због боравка туриста. Ово је много другачије стање у односу на доба пре пар деценија када је Халкидики био исељеничко подручје.

На полуострву нема великих насеља као средишта развоја, већ ту улогу врши оближњи Солун. Насеља су мала и ретко имају преко 1000 становника, док само пар прелази 5000 хиљада душа. Тако нрп. управно средиште Полигирос није највећи град. У њему живи тек 1/20 становништва префектуре. Поред Полигироса, значајна места, а такође и туристичка одредишта туриста (међу којима и многих Срба) су: Неа Моуданија, Неа Каликратија, Полихроно, Никити, Неос Мармарас, Јерисос, Пефкохори, Ханиоти.

Привреда

Привреда Халкидикија заснива се данас највише на туризму и блиским делатностима (услуге, израда сувенира, превоз туриста). Некада преовлађујућа пољопривреда заснована највише на маслина нема тај значај као некада, али је развијенија у савременија него пре пар деценија. Саобраћај је веома развијен у свим видовима, а на крајњем северозападу полуострва налази се и Аеродром Солун.