Пориоманија или дромоманија је нагон за путовањем, лутањем или мењањем места боравка. Такође, представља импулс да се побегне или одлута, било свесно или у стању амнезије. Код деце се јавља у форми бежање од куће, касније као склоност бесциљном лутању. Јавља се периодично, а у психијатрији се убраја у циклотимичке или епилептоидне поремећаје. Стање се може јавити код неких врста епилепсије и деменције. Такође се назива и пориоманска фуга.[1]

Клиничка употреба појма уреди

Дромоманија је била психијатријска дијагноза чији је примарни симптом била неодољива жеља за бесциљним лутањем, путовањем или шетњом.[2][3] Сматрала се неком врстом поремећаја контроле импулса сличан клептоманији или пироманији.[4]

Дромоманију су првенствено описали француски психијатри. Концепт дромоманије је у Америци адаптиран у ментални поремећај чији је примарни симптом бежање и ова дијагноза је коришћена само за робове.[5]

Најпознатији случај дромоманије био је случај Жан-Алберта Дадаса, монтера гаса из Бордоа у Француској, који би пешке стизао чак до Прага, Беча или Москве без сећања на своја путовања. Студент медицине, Филип Тосе, писао је о Дадасу у својој докторској дисертацији 1887. године.[6]

Жан-Мартен Шарко је представио сличан случај који је назвао automatisme ambulatoire, на француском "амбулаторни аутоматизам", или "ходати около без контроле над сопственим поступцима."[7]

Друштвени контекст уреди

Дромоманија се учестало користи за описивање савремених номадских стилова живота. Она се некада изједначава са склоношћу скитњи јер се повезује са веровањем да номади или бескућници губе способност да живе у домовима и одржавају стабилност. Путописац Ричард Грант сугерише да дромоманију као поремећај дефинишу културе које патологизирају жељу за путовањем која је присутна као инстинкт код људи због њихове еволуционе историје као ловаца-сакупљача.[8] За честе путнике као што је Франсис Ксавијер сумњало се да имају дромоманију.[9]

Од 2000. године појављују се чланци који описују дромоманију као потенцијалну последицу Алцхајмерове болести,[10] деменције[11] и делиријума.[12] Било је покушаја да се дромоманија лечи антипсихотичким лековима.[13]

Референце уреди

  1. ^ „APA Dictionary of Psychology”. dictionary.apa.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-10. 
  2. ^ Have, Henk A.M.J. ten (2000). „[No title found]”. Medicine, Health Care and Philosophy. 3 (1): 1—2. PMID 11080963. S2CID 151407735. doi:10.1023/A:1009981914707. 
  3. ^ Antony (2018). Peter Gabriel : global citizen. London, England. ISBN 978-1-78023-976-7. OCLC 1049675096. 
  4. ^ Warner, George L. (1932). „A few representative case of pyromania”. The Psychiatric Quarterly (на језику: енглески). 6 (4): 675—690. ISSN 0033-2720. S2CID 143444268. doi:10.1007/BF01596568. 
  5. ^ Carretto, Giacomo E. (2005-08-12). „Pascarella, Nasreddin, Gli Asini e L'esotismo”. Oriente Moderno. 85 (2–3): 377—387. ISSN 0030-5472. doi:10.1163/22138617-0850203012. 
  6. ^ „Résultats de recherche — Medica — BIU Santé, Paris”. www.biusante.parisdescartes.fr. Приступљено 2022-10-10. 
  7. ^ Universalis‎, Encyclopædia. „AUTOMATE”. Encyclopædia Universalis (на језику: француски). Приступљено 2022-10-10. 
  8. ^ Grant, Richard (2003). American nomads : travels with lost conquistadors, mountain men, cowboys, Indians, hoboes, truckers, and bullriders (1st Grove Press pbk. изд.). New York: Grove Press. ISBN 0-8021-4180-3. OCLC 60244934. 
  9. ^ Boxer, C. R. (1981). „Francis Xavier: his Life, his Times. By Georg Schurhammer, S. J. (trans. M. Joseph Costelloe, S. J.) II: India 1541–1545 . Pp. xvi + 760 + illustrations. 1977. $25. III: Indonesia and India 1545–1549 . Pp. xv + 726 + 10 illustrations. 1980. $30. Rome: The Jesuit Historical Institute.”. The Journal of Ecclesiastical History (на језику: енглески). 32 (2): 238—241. ISSN 0022-0469. doi:10.1017/S0022046900032772. 
  10. ^ Song, Hyeon Jin; Kim, Tae-Hee; Lee, Hae-Hyeog; Kim, Jun-Mo; Park, Yoo Jin; Lee, Arum; Kim, Soo Ah; Choi, Hye Ji (2017). „Cell Therapy Products in Alzheimer Disease”. Journal of Menopausal Medicine (на језику: енглески). 23 (1): 1—4. ISSN 2288-6478. PMC 5432461 . PMID 28523253. doi:10.6118/jmm.2017.23.1.1. 
  11. ^ Kanemura, Naohiko; Kobayashi, Ryuji; Inafuku, Kae; Hosoda, Masataka; Minematsu, Akira; Sasaki, Hisato; Tanaka, Sachiko; Shirahama, Kunji; Ueda, Takehito (2000). „Analysis of Risk Factors for Falls in the Elderly with Dementia.”. Journal of Physical Therapy Science (на језику: енглески). 12 (1): 27—31. ISSN 0915-5287. doi:10.1589/jpts.12.27. 
  12. ^ Honda, Shinsaku; Furukawa, Kenichiro; Nishiwaki, Noriyuki; Fujiya, Keiichi; Omori, Hayato; Kaji, Sanae; Makuuchi, Rie; Irino, Tomoyuki; Tanizawa, Yutaka (2018). „Risk Factors for Postoperative Delirium After Gastrectomy in Gastric Cancer Patients”. World Journal of Surgery (на језику: енглески). 42 (11): 3669—3675. ISSN 0364-2313. PMID 29850948. doi:10.1007/s00268-018-4682-y. 
  13. ^ „Espacenet – search results”. worldwide.espacenet.com. Приступљено 2022-10-11.