Портал:Еротика и порнографија/Чланак април
Проституција у античкој Грчкој била је саставни део свакодневног живота почев од архајског периода. У најзначајнијим грчким полисима, а нарочито у лукама, упошљавала је позамашан део становништва и представљала стога прворазредну економску активност. Била је далеко од недозвољене радње: полиси је нису осуђивали, а јавне куће су постојале наочиглед свих. У старој Атини чак се и легендарном законодавцу Солону приписивало отварање борделâ са умереним ценама под државном контролом. Проституција се различито одражавала на полове: проституцијом су се бавиле жене свих животних доба и млађи мушкарци, док су клијентелу чинили готово искључиво мушкарци.
Псеудо-Демостен је у IV веку п. н. е. пред грађанима окупљеним на суду изјавио: „Имамо проститутке ради задовољства, љубавнице да нам пружају дневну негу, супруге да нам рађају закониту децу и да буду верне чуварке нашег огњишта.“ Иако стварност није била овако карикатурална, сасвим је извесно да Грци нису осећали никакву моралну нелагоду у вези са коришћењем услуга проститутки.
Истовремено, закони су предвиђали оштре казне за ванбрачне сексуалне односе са слободном женом — у случају прељубе, преварени муж имао је право да убије увредиоца ухваћеног на делу — у истој мери као и за силовање. Мушкарци су у просеку са 30 година ступали у брак, тако да млади Атињанин, уколико је желео хетеросексуалне односе, није имао другога избора него да посегне или за својим робињама или за проституткама.