Портал:Физика/Чланак месеца децембар
Аеродинамика (од грч. ἀηρ, aēr, aéros — ваздух, и δύναμις, dynamis — сила) је наука која се бави кретањем ваздуха, у односу на чврста тела. Физикалност је потпуно идентична, у супротном случају, при кретању чврстих тела кроз ваздух. Према томе примењеном принципу релативног кретања, анализа феномена се изводи као за случај да тело мирује у струјном пољу ваздуха. Ова замена референтног стања је усвојена у теоријској аеродинамици, али је она уједно и основа већине експерименталних метода, нарочито аеротунелских испитивања.
Теорија струјања и физикалност кретања чврстих тела, изучавају међусобно дество ваздуха и тела. То дејство се одређује у облику потенцијала поља опструјавања, расподеле притиска, сила и њихових момената.
Земљина атмосфера представља ваздушни омотач око земљине кугле. На основу усвојених дефиниција, тај ваздушни омотач се дели на четири слоја. Почев од земљине површине па навише, слојеви су: тропосфера, стратосфера, јоносфера и ексосфера (која представља границу с међупланетарним простором). Атмосферу карактеришу промене физичких величина притиска, температуре, влажности, густине итд. с висином, годишњим добом и географском ширином и дужином. Усвојене статистичке средње вредности физичких величина су стандардизоване, међународним нормама, у стандард атмосферу. Измерене карактеристике кретања тела кроз ваздух, при конкретним атмосферским условима, се преводе на услове стандард атмосфере и тако постају референтно упоредиве.
Шире гледано, кретање тела кроз гасове и течност се изучава у механици флуида.
Подела аеродинамике, као специфичне гране науке, се врши на више начина, с неколико основа. Поједини аеродинамички проблеми се истовремено решавају у више њених грана. Пример је одређивање и коришћење отпора ваздуха. Припада свима деловима, добијеним при подели аеродинамике. Отпор се одређује аналитички и експериментално у свим областима брзина, висина и услова лета и присутан је у свим разматрањима.
Начин поделе аеродинамике може да варира, зависно од искуства и ставова аутора, значи није строго стандардизован. Опсег варирања, у прилазима, је веома сужен.