Бановић Страхиња је југословенско-западнонемачки филм из 1981. снимљен по мотивима српске народне песме Бановић Страхиња. Режирао га је Ватрослав Мимица, а сценарио је у сарадњи са Мимицом написао Александар Петровић.

Јесен 1388. година уочи Косовског боја. Уз јужну границу Српскога царства луњају банде пљачкаша. Док се Бановић Страхиња, млади племић с границе, налази у лову, његову кулу напада одметник Кесеџи Алија. Људе поубија, а његову младу и лепу жену Анђу, одводи са собом у мочваре. Страхиња тражи помоћ од таста, велможе и моћника Југ Богдана, али не налази разумевање. За Анђиног оца и браћу она је турска наложница и за њих више не постоји. Али Страхињина љубав је јача од разума и он одлази у мочваре да спаси Анђу.

Глас Бановић Страхиње је Франку Неру у филму позајмио Миодраг Радовановић, Југ Богдану Петар Банићевић, а Анђи Даница Максимовић. На филмском фестивалу у Пули 1981. Драган Николић је добио Златну арену за најбољу улогу, а Алфи Кабиљо Златну арену за најбољу филмску музику. У првој постваци главних улога Бановић Страхињу је требало да глуми Драган Николић, Анђу Даница Максимовић, а Алију Беким Фехмију.