Бановић Страхиња (филм)
Бановић Страхиња је југословенско-западнонемачки филм из 1981. снимљен по мотивима српске народне песме Бановић Страхиња.[1] Режирао га је Ватрослав Мимица, а сценарио је у сарадњи са Мимицом написао Александар Петровић.[2]
| Бановић Страхиња | |
|---|---|
 | |
| Изворни наслов | Бановић Страхиња |
| Жанр | историјски, драма |
| Режија | Ватрослав Мимица |
| Сценарио | Александар Петровић, Ватрослав Мимица |
| Продуцент | Сулејман Капић Драгољуб Пановић Милан Шамец Рудолф Калмовиц |
| Главне улоге | Франко Неро Драган Николић Сања Вејновић Раде Шербеџија Коле Ангеловски Герт Фребе Столе Аранђеловић Неда Спасојевић Јанез Врховец Радош Бајић |
| Музика | Алфи Кабиљо |
| Сценограф | Миленко Јеремић |
| Сниматељ | Бранко Иватовић |
| Монтажа | Весна Кребер Уте Албрехт |
| Продуцентска кућа | Јадран филм Авала филм Звезда филм Neue-Tele contact |
| Година | 1981. |
| Трајање | Југославија 105 минута Немачка 102 минута |
| Земља |  Југославија |
| Језик | српскохрватски |
| IMDb веза | |
РадњаУреди
| „ | Јесен 1388. година уочи Косовског боја. Уз јужну границу Српскога царства луњају банде пљачкаша. Док се Бановић Страхиња, млади племић с границе, налази у лову, његову кулу напада одметник Кесеџи Алија. Људе поубија, а његову младу и лепу жену Анђу, одводи са собом у мочваре. Страхиња тражи помоћ од таста, велможе и моћника Југ Богдана, али не налази разумевање. За Анђиног оца и браћу она је турска наложница и за њих више не постоји. Али Страхињина љубав је јача од разума и он одлази у мочваре да спаси Анђу. У међувремену Алија, очаран Анђином лепотом, одустаје од тога да је узме силом, већ покушава љубављу и пажњом да освоји њену љубав. Она га дуго са презиром одбија, али му се на крају, у једном тренутку страха и очаја, подаје. Страхиња савладава све препреке које му се постављају, проналази одметнички логор и у суровом и дивљем окршају убија Алију и одводи Анђу натраг у разорени дом. Када Страхиња уморан усне, Анђа, обузета кајањем и грижом савести, узима коња и одлази оцу да прими казну која је очекује – копање очију...[3] | ” |
УлогеУреди
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Главне улоге | |
| Франко Неро | Бановић Страхиња |
| Драган Николић | Алија |
| Сања Вејновић | Анђа |
| Раде Шербеџија | Абдулах |
| Коле Ангеловски | Тимотије |
| Gert Fröbe | Југ Богдан |
| Остале улоге | |
| Столе Аранђеловић | Поп Градислав |
| Радош Бајић | Бошко Југовић |
| Мирко Боман | Турчин с мајмуном |
| Мирјана Каузларић | Робиња |
| Златко Мадунић | Георгијус |
| Божидар Павићевић | Голи син |
| Неда Спасојевић | Луда Мара |
| Петра Петерс | Стана |
| Јанез Врховец | Владика |
| Маријан Хабазин |
Турчин - члан Алијине банде |
| Едо Перочевић | Турчин - члан Алијине банде |
| Драган Миливојевић | Турчин којем Алија одсјеца главу |
| Катина Иванова | Госпођа на двору Југ Богдана |
| Џемаил Макcут | Монах |
| Гласови | |
| Миодраг Радовановић | Бановић Страхиња |
| Петар Банићевић | Југ Богдан |
| Даница Максимовић | Анђа |
ЗанимљивостиУреди
Глас Бановић Страхиње је Франку Неру у филму позајмио Миодраг Радовановић, Југ Богдану Петар Банићевић, а Анђи Даница Максимовић. На филмском фестивалу у Пули 1981. Драган Николић је добио Златну арену за најбољу улогу, а Алфи Кабиљо Златну арену за најбољу филмску музику. У првој поставци главних улога Бановић Страхињу је требало да глуми Драган Николић, Анђу Даница Максимовић, а Алију Беким Фехмију.
НаградеУреди
Културно доброУреди
Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Бановић Страхиња".[4]
РеференцеУреди
- ^ „Hrvatski filmski arhiv: Popis hrvatskih dugometražnih filmova 1944. - 2006.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 17. lipnja 2012. г. Приступљено 30. ožujka 2012. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |archive-date=(помоћ) - ^ а б в г д „Бановић Страхиња”. База ХР кинематографије. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ Avala - PRO Film katalog 2 iz 1981.
- ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021.
Спољашње везеУреди
- Бановић Страхиња на сајту IMDb (језик: енглески)