Отворите главни мени

Бановић Страхиња је песма српске епске народне поезије. Основни мотив песме заснован је на контрасту између традиционалног и људског. Страхиња ослобађа заробљеног дервиша као часног противника, међу њима нема мржње нити зле крви.

Дело афирмише херојство, витештво и јунаштво и закључено је речима:

Анализа делаУреди

Казна за прељубницу је традиционално била окрутна (у сижејно-тематским оквирима наше епике она се кажњава смрћу) и она се не би могла вратити своме супругу, а обљубљена жена је била као и прељубница, чак иако је била отета или силована као у овом случају. Остаје нејасно да ли је његов опраштајући чин последица праштања и разумевања према жени која помагањем Влах Алији жели да сачува свој живот, или је последица отпора према својој тазбини која му се није у невољи нашла, а која је била спремна да окрутно казни прељубницу. У првом плану песме је етичко-психолошки однос међу јунацима.

Десити се мене у невољи?

Лик Бановић Страхиње је уметнички успешан (усамљени јунак, сам језди кроз Голеш планину у пратњи верног пса Карамана), а супротстављен је нејуначким поступцима Југовића. Бановић Страхиња се увек тумачи као јунак великог чојства. Историјски је непозната личност, а по неким тумачењима је народна поезија у његовом лику сачувала сећање на зетског феудалца Ђурђа Статимировића Балшића (1386—1404). Подвиг Бановић Страхиње предмет је више драмских дела наше писане књижевности (нпр. Борислав Михајловић Михиз).

ФилмУреди

По мотивима песме Бановић Страхиња 1981. године Авала филм из Београда и Јадран филм из Загреба у сарадњи са немачким компанијама снимиле су истоимени филм.

ЛитератураУреди

  • Читанка за први разред средњих стручних школа. 2010. Завод за уџбенике и наставна средства. Београд.
  • Књижевност и српски језик, Приручник за први разред средњих стручних школа. Завод за уџбенике и наставна средства. Пијановић Петар. КБ бр: 31529

Спољашње везеУреди