Историјске теме у сликарству — разлика између измена

нема резимеа измене
(Нова страница: Под '''сликањем историјских догађаја''' се у ширем смислу подразумева свако сликарство које ...)
 
Под '''сликањем историјских догађаја''' се у ширем смислу подразумева свако [[сликарство]] које представља неку [[историја|историјску]], [[религија|религијску]], [[митологија|митолошку]] или литерарну „причу“. У ужем смислу, посебно од почетка [[19. век]]а, сликарство историјских догађаја сматра се врстом сликарства која искључиво приказује догађаје из историје. У том случају реч је о „историјском сликарству“. У хијерархији сликарства сликање историјских догађаја је дуго времена заузимало истакнуто место. Оно је од сликара захтевало висок степен имагинације као и велику техничку вештину. Било је надређено сликарству [[портрет]]а, [[Жанр-сликарство|жанр-сликарству]], сликарству [[мртва природа|мртве природе]] и [[Пејзаж у сликарству|сликарству пејзажа]] јер се сматрало да се ове врсте баве „видљивом реалношћу“. Сценски наративне представе [[битка|битака]], ритуала и сличних радњи од најранијих времена играју важну улогу у свим културама. Нарочит подстрек сликарству историјских догађаја као ликовној уметности приповедања дало је [[хришћанство]] својим окретањем ка наративним приказима [[Библија|библијских]] садржаја и призора из живота светаца.
 
Сликарство историјских догађаја у смислу историјског сликарства може се посветити прошлости али и непосредним догађајима. Приказивање историјски значајних догађаја било је заступљено у свим културама (на пример римски мозаик којиприказујекоји приказује битку александра[[Александар великогВелики|Александра Великог]] из [[Помпеја|Помпеје]], прикази из палате карла[[Карло Велики|Карла великогВеликог]] или [[таписерија]] из Бајеа[[Баје]]а на којој је приказана [[битка код Хестингса]]).
 
О коришћењу сижеа из прошлости али са погледом на садашњост говори чувена слика заклетва Хорација Жака Луја Давида на којој је 1784. античка тема искоришћена као алузија за тренутно политичко стање у Француској. Када су приказивани догађаји из непосредне прошлости они су могли да се прикажу натуралистички или да се идеалистички уздигну на виши ниво. Пример за то је слика Сплав медуза Теодора жерикоа који је он насликао 1819. инспирисан једном поморском катастрофом.