Скадарлија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
сређивање |
→Историја: неутралност не постоји наш на википедији |
||
Ред 27:
Скадарска улица, дужине око 500 метара, налази се у најстрожем центру [[Београд]]а. Због близине [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]], ту су крајем [[19. век|19.]] и почетком [[20. век]]а становали многи [[глумац|глумци]]. Уз глумце су наравно дошли и други [[уметник|уметници]], [[песник|песници]], [[писац|писци]], [[сликар]]и. Сама "Скадарлија" је краћа и протеже се од Булевара деспота Стефана до Улице Страхињића Бана. Иначе, према подацима из публикације "Београд и његове улице" Данила Радојевића (Туристичка штампа, 1966.) улица је тако именована 1872. године, а како се звала пре тога, не зна се.
Познато је да глумци (вероватно због треме) не једу ништа пре представе. Прилика да се нешто презалогаји, а и попије, је управо после представе, када падне тензија и већ се ближи поноћ. Због тога су у Скадарлији никле многе [[кафана|кафане]], неке од најстаријих у Београду. Ту су зоре дочекивали уметници који су ушли у историју српске културе: [[Ђура Јакшић]], [[Добрица Милутиновић]], ... У Скадарлији је неко време живео
Скадарлија је била слабо осветљена, поплочана [[калдрма|калдрмом]], како је то био обичај у турско доба. Тај старински изглед задржан је и данас, само је простор између камења заливен [[бетон]]ом.
| |||