Божидар Ферјанчић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 7:
==Научни рад==
Ферјанчић је својим радом продужио дело свог учитеља [[Георгије Острогорски|Георгија Острогорског]] и допринео стварању особеног профила београдске византолошке школе. Тежиште рада му је у позној Византији, темама из њеног унутрашњег развоја (друштво, институције, економија), затим из византијско-словенских односа, помоћних наука, пре свега [[дипломатика|дипломатике]]. Споменутом књигом о деспотима положио је основу за познавање царских достојанстава у Византији и државама под њеним утицајем. Ову тему допунио је студијом о [[севастократор]]има ([[1968]]) и [[кесар]]има ([[1970]]) и проширио осветљавањем савладарства у доба [[Палеолози|Палеолога]]. Веома је значајан његов допринос у проучавању византијске провинције: ''Тесалија у XIII и XIV веку'', Београд [[1974]], и ''Византијски и српски [[Сер (град)|Сер]] у XIV столећу'', Београд [[1994]]. Покретао је рад на потпуно необрађеним темама као: ''Поседи византијских провинцијских манастира у градовима'' ([[1980]]), ''Оглед о парохијском свештенству у позној Византији'' ([[1983]]), ''Племство у епирској држави прве половине XIII века'' ([[1986]]) и друго.
Знатан део Ферјанчићевог обимног опуса може се подвести под тематику византијско-српских и јужнословенских односа. Једну бројну групу радова чине истраживања о појединим темама, о којима се подаци могу наћи у његовој библиографији, другу његови прилози у колекцији [[Византијски извори за историју народа Југославије]], у којој је сам испунио другу књигу са одломцима из списа цара [[Константин Порфирогенит|Константина VII Порфирогенита]], дао важне прилоге у трећој и четвртој а нарочито у шестој књизи, где је саопштио читаву књигу одломака из [[Нићифор Григор|Нићифора Григоре]] и [[Јован Кантакузин|Јована Кантакузина]]. Вазантијским изворима није престао да се бави пратећи нарочито напредак у проучавању списа Константина Порфирогенита али и других извора као што су византијске кратке хронике. Општи преглед је дао у књизи ''Византија и Јужни Словени'' објављеној у Београду [[1966]]. године.
| |||