Разговор:Руђер Бошковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Српски филозоф: упссс |
|||
Ред 91:
:::Врло вјероватно је да и његов отац није имао изражену ''националну свијест'', јер нације и национализми нагло јачају у Европи тек након француске револуције, која је почела 1789, тј., након што је Руђер умро. --[[Корисник:Славен Косановић|<font color="navy">Славен Косановић</font>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<font color="silver">{разговор}</font>]] 05:37, 5. септембар 2018. (CEST)
На италијанској вики читамо: "stato un astronomo, matematico, fisico, padre gesuita, filosofo, diplomatico e poeta dalmata della Repubblica di Ragusa...". Дакле, не приписује му се ни српски, ни италијански, ни хрватски, него далматински идентитет, који је такође упитан, јер се зна да су Дубровчани себе сматрали посебним у односу на поданике Венеције и с тим у вези непријатеље Турака: Сплићане, Задране, Которане и др. Дубровачни су Дубровчани. До губитка независности нису имали потребе ни за једним другим идентитетом. И то је јасно као дан, али ми се уљуљкавамо причама да је Дубровник био све време српски, или хрватски, а ако и нешто знамо о њему, то знање је на нивоу основне школе. Као што сам имплицирао, Дубровник јесте био дом становништва које је говорило језиком нама штокавцима врло разумљивим (реч је о лепој јекавици), у шта сам се имао прилике и лично уверити читајући документе и тестаменте из 17. века, али је, што је још важније, имао управу која се служила италијанским. Погледајте само фонд Acta diplomatica 17. st. и биће вам одмах јасно да Дубровник није лака тема за истраживање, јер поред знања стандардног српског и хрватског, који се не разликује много од дубровачког говора, морамо имати и рафинирано знање не само из италијанског језика него и италијанске палеографије. Та Дубровчани након средњег века ни латински не употребљавају у управи. Зашто би користили један мртви језик поред препорођеног италијанског? Једино им страни владари, попут енглеског краља Џорџа I и аустријске Марије Терезије, шаљу писма на латинском. Тако да, ако судимо искључиво по језику, један Италијан из Анконе има више права од нас Срба из Шумадије, Војводине и Српске и Хрвата из Славоније и Загорја да назове Дубровник италијанским градом, јер однос између италијанских с једне стране и српских и хрватских докумената с друге иде у корист првих.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 08:51, 5. септембар 2018. (CEST)
| |||