Санакт

Санакт (друга имена: Несу-Беати-Небка, у грчкој верзији Месокриса) је био фараон III династије древног Египта. Владао је у периоду 2648.-2630. пне. или 2686-2668 пне.

Санакт
Владавина
Период владавине	2682.—2665. пне. (Трећа династија)
Претходник	Каба
Владарске титуле

Биографија

Санакт се спомиње на споменицима са својим царским именом. Његова друга имена су непозната. Збирка печата са Мастаба у Бет Халафу сугерише да је Санакт владао након Џосера, али постоје и докази да је градитељ друге степенске пирамиде у Сакари, постао Џосеров наследник. Из овога следи да је Санакт други наследник Џосера. До овог закључка дошао је велики број истраживача, међу којима је био и Волфганг Хелк. Његово име налази се у Торинском краљевском канону.

Датотека:Санахт.png

Санакт

Датотека:Tomb K2.png

Бет Халаф

Натписи са именом краља пронађени су у раној династичкој структури на острву Елефантина.

Натписи дају редове који су преведени као "Носилац печата краља Доњег Египта, судија, који управља царском имовином." На натпису се види да је управна зграда која је припадала краљу некада била на острву, поред мањих степенастих пирамида. Овај споменик у Египту био је посвећен последњим владарима III династије. Натписи дају информације у прилог датуму Санактове владавине - на крају III династије.

Санакт је победио бедуине у рудницима бакра на Синајском полуострву, о чему сведоче његови натписи и слике у области модерног Вади Маккара, где је Санакт приказан на уобичајеној сцени тријумфа. Краљ у круни Доњег Египта погађа непријатељског заточеника, чија фигура није сачувана. Онда је поново приказан краљ, са круном Горњег Египта на глави. Пред њим је лик бога Упуаута и натпис - "Краљевска станица у божанском ходнику соколског божанства у Нехену (Иераконпол)".

У Бет Халафу, у близини Абидоса, налазе се остаци великог насеља, у коме су откривена имена Санакт и остаци, који се могу сматрати остацима фараона.

На основу печата - натписа из Бет-Халефа, Санакхт се мора означити као краљ, чије је име Несу-Беети забележено у картуши Небка. Небкино име се види само индиректно: у гробу свештеника на крају треће династије и у средњовековним причама о преживелом папирусу Весткар. Ране референце појављују се у библиографским натписима из гробнице Ахете, званичника који је, између осталог, био "свештеник краља Небка". Положај Небке у оквиру III династије зависи од прецизне интерпретације назива Ахета. Ако је он био свештеник који служи култ Небке, онда би краљ требало да буде стављен на крају треће династије. Међутим, ако је Ахета био свештеник култа Небке, онда је овај краљ владао мало раније у овој династији. Веза до Небке у Весткарском папирусу може помоћи у решавању проблема. Прича о његовој владавини је након приче прикупљене током владавине Џосера и пре приче прикупљене за време владавине Хунија.

Литература

• Seidlmayer, S.J. ——(1996a) ‘Die staatliche Anlage der 3. Dyn. in der Nordweststadt von Elephantine. Archäologische und historische Probleme’, in M.Bietak (ed.) Haus und Palast im alten Ägypten/House and Palace in Ancient Egypt, 195—214. Vienna: Verlag der Osterreichischen Akademie der Wissenschaften. Denkschriften der Gesamtakademie. Untersuchungen der Zweigstelle Kairo des Osterreichischen Archäologischen Institutes, Band XIV
• Toby Wolkinson — Early Dynastic Egypt (1999), Routledge
• Kahl. Jochem Die Inschriften der 3. Dynastie : eine Bestandsaufnahme I — Wiesbaden: Harrassowitz, 1995
• Jürgen von Beckerath: Chronologie des pharaonischen Ägypten. Zabern Verlag Mainz 1997, S. 26, 39, 161—163, 172, 174—175, 177—178, 187, ISBN 3-8053-2310-7
• Wolfgang Helck: Untersuchungen zur Thinitenzeit (Ägyptologische Abhandlungen, Band 45), Otto Harrassowitz Verlag, Wiesbaden 1987, S. 107f., 252, ISBN 3-447-02677-4
• Rainer Stadelmann: Die ägyptischen Pyramiden, Zabern Verlag, S. 35f. Mainz 1991, ISBN 3-8053-1142-7
• Nabil Swelim: Some Problems on the History of the Third Dynastiy 1983
• Miroslav Verner: Die Pyramiden, Rowohlt Verlag, 1999, S. 44, ISBN 3-499-60890-1
• Dietrich Wildung: Die Rolle ägyptischer Könige im Bewußtsein ihrer Nachwelt. Teil I. Posthume Quellen über die Könige der ersten vier Dynastien. Münchener Ägyptologische *Studien, Bd. 17, Deutscher