Отворите главни мени

Торински краљевски канон

списак на Викимедији

Торински краљевски канон је свитак папируса, који представља најкомплетнију хронику египатских фараона. Записан је хијератским писмом у време Рамзеса II (Деветнаеста династија).

ИсторијаУреди

Овај свитак папируса открио је у некрополи у Теби (град Луксор) италијански истраживач Бернардино Дровети (итал. Bernardino Drovetti) 1820. године. Године 1824. откупио га је Египатски музеј у Торину (итал. Museo Egizio). Када је кутија са папирусом отворена у Италији, свитак се распао у мноштво делића (око 160 фрагмената). Жан-Франсоа Шамполион га је испитао, али је успео да дешифрује само нека имена фараона са већих неоштећених фрагмената. Саксонски истраживач и Шамполионов ривал Густав Сејфарт (1796–1885) начинио је комплетнију ресконструкцију оригиналног папируса користећи анализу биљних влакана. Последњи велики покушај реконструкције спроведен је 1938. И поред реконструкције, око 50% папируса недостаје.

Године 2009. у складишту музеја пронађена је кутија са још неупотребљеним фрагментима краљевског канона.[1] У току је нова реконструкција канона коју у Лондону спроводе стручњаци Британског музеја.

ОписУреди

Димензије папируса су 1,7м са 0,41м. Почетак и крај су изгубљени. Последља описана династија је Деветнаеста. Папирус је списак имена владара, дужине њихове владавине у годинама, а за неке још и у месецима и данима. Састоји се из 11 стубаца. У неким случајевима владари су груписани по породицама, што приближно одговара династијама по Манетону. Списак обухвата и имена маргиналних владара који су владали малим територијама, и које други извори углавном игноришу. Помињу се и краљеви из Петнаесте династије, Хикси, који су владали Доњим Египтом и делтом Нила, иако се на листама владара странци се обично изостављају.

Овај папирус је првобитно био документ о порезу, а списак владара је исписан на његовој полеђини. Списак владара почиње митским краљевима, попут богова, полубогова и духова. Чињеница да је списак исписан на полеђини старијег папируса је вероватно индикација да овај списак није имао формални значај за аутора. Вероватно је требало да служи као помоћно средство у администрацији. Стога овај папирус није пристрасан против непопуларних владара и сматра се да садржи списак свих владара Египта до 19. династије.

Осим Торинског канона још један документ помиње имана краљева Египта, а то је Абидоски попис краљева. Краљеви под бројевима од 42 до 56 на Абидоском попису долазе на крају Шесте династије и на почетку Једанаесте. Торински канон, тачније фрагмент који садржи оно за шта се верује да је име Нитокрис има два нечитљива имена и треће за које је се сматра да представља Квакре Ибија, 53. по реду на Абидоском попису краљева. Изгледа је остављено место за још 2 краља пре те династије. То би могло да указује да су делови Торинског папируса који недостају вероватно садржали краљеве од 51. до 55. на регистрима Абидоског пописа.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ 3,000-year-old papyrus fragments found, Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везеУреди