Отворите главни мени

Нечерихет ЏосерТоринском канону познат као „Дср-ит“; Манетон га назива „Тосартос“) је, по многима, најпознатији фараон треће династије. Данас је Џосер познат, пре свега, по томе што је за њега Имхотеп изградио шестостепену пирамиду у Сакари.

Џосер (Нечерихет) написано хијероглифима
серех или Хорус име
G5
nTrrF32
Srxtail.jpg
Џосер написано хијероглифима
Hiero Ca1.png
D45
r
Y1
S12
Hiero Ca2.png

Манетон тврди да је Џосер владао 29 година, док је по Торинском канону владао 19. Могуће је да је аутор Торинског канона рачунао двогодишње пописе стоке као године, тј. да је Џосер у ствари владао 37 или 38 година. Велики број грађевина које су подигнуте за време његове владавине иде у прилог претпоставци да је Џосер владао бар 29 година.

Постакнути податком да је краљица Нимаетап, жена последњег краља друге династије, Хасехемвија, звана „мајка краљеве деце“, а касније, за време Џосера, „мајка краља Горњег и Доњег Египта“, неки научници тврде да је она у ствари Џосерова мајка, а да је Хасехемви његов отац. У ком су односу били Џосер и његов наследник, Секемкет, није познато.

Џосерова је жена била Хетефернебти, a њихове су ћерке биле Инеткаес и Нђанкх-Хатор.

Џосерова пирамида у Сакари, Египат

Џосер је организовао неколико војних експедиција на Синајско полуострво, када је покорено локално становништво. Такође је слао експедиције које су за циљ имале прикупљање минерала као што су тиркиз или бакар. Могуће је да је Џосер установио јужну границу код 1. катаракте.

Око 2500 година после Џосерове смрти, за време владавине Птолемеја V Епифана, у области прве катаракте, свештеници локалног бога Хнума су истакли „Стелу глади“ и тврдили да она потиче из времена Џосера. Стела је била направљена за време Птолемејске династије и у ствари је била фалсификат, али може послужити као сведочанство о томе колико је Џосер и даље био значајан у свести египћана.

Друге варијанте изговора имена Џосер су: Зосер, Дјосер, Зозер, Дср, Ђесер, Зосар, Ђесер, Хорус-Нечерихет.

Види јошУреди

Литература.Уреди

  • Ијан Шо. Оксфордска историја старог Египта. Клио (Clio). 2004. ISBN 978-86-7102-137-1.

Спољашње везеУреди