Донатело — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене
Ред 28:
=== Св. Марко и Св. Ђорђе ===
[[Датотека:St George Donatello Orsanmichele n1.jpg|мини|Ниша са ''Св. Ђорђем'' ([[бронза]]на копија). Око 1415–17. год. Висина 208 цм. [[Црква Ор Сан Микеле]], [[Фиренца]]]]
У пуној стваралачкој жестини Донатело се први пут појавио са двије мермерне статуе, [[Св.Свети Марко|Св. Марка]] и [[Св.Свети ЂорђеГеоргије|Св. Ђорђа]] (обе завршене oко 1415–17. године){{sfn|Janson|1975|pp=306-313}}, за [[ниша|нише]] на спољашњим зидовима [[Црква Орсанмикеле|цркве Орсанмикеле]] – цркве фирентинских удружења занатлија. Оригинална статуа Св. Ђорђа је сада у [[Народни музеј Баргело|Народном музеју Баргело]] а у ниши је једна каснија [[бронза]]на копија.{{sfn|Janson|1975|pp=306-313}} Овде, по први пут од класичне антике и упадљиво супротно с примјерима из [[средњовековна уметност|средњовековне умјетности]], људско тијело поприма изглед једног самопокретног и функционалног организма, а његов карактер се показује с вјером у сопствену вриједност личности.
 
Св. Марко, мада стоји у ниши могао би врло лако да се ослободи свог оквира и заузме било које друго мјесто као слободна статуа. Могло би се рећи да је то прва статуа послије антике која је способна да стоји сама за себе и која је у пуном смислу ријечи освојила класични [[контрапост]] (од итал. ''contrapposto'', противтежa или слободан стојећи став с ослонцем на једну ногу).{{sfn|Janson|1975|pp=306-313}} Овдје Донатело третира људско тијело као један артикулисан склоп, способан за покретање, док је одјећа (драперија) одвојен и другоразедни елемент, одређен облицима који су под њим а не обрнуто што је био случај у многим средњовјековним дјелима.{{sfn|Janson|1975|pp=306-313}}
Ред 36:
=== Бронзани Давид ===
[[Датотека:Florence - David by Donatello.jpg|мини|''Давид'', око 1430-32. Бронза, висина 158. цм. Народни музеј у Фиренци]]
Донателов бронзани Давид је једно револуционарано дјело раноренесансног вајарства, прва нага слободностојећа статуа у природној величини од античког доба.{{sfn|Janson|1975|pp=306-313}} У средњем вијеку би сигурно био осуђен као представа паганског идола, мада ни Донателовим савремницима није био сасвим по вољи. Низ година је остао усамљен, једино дјело те врсте. Зашто је умјетник одабрао овај облик да прикаже младог хероја мало је загонетно, тим прије што Давид носи прилично украшене војничке чизме и шешир. И пошто је Давид, у извјесном смислу тек дјелимично одјевен, мање смо склони да питамо шта је са осталим дјеловима одјеће а више зашто уопште има на себи и то што има. Нагота је очигледно његово природно стање, мада на класичну статуу личи само по уравнотеженом [[Контрапост|контрапостуконтрапост]]у. Донатело је одабрао за модел полуодраслог дјечака, а не младића као што су грчке атлете, тако да је склоп костура овдје мање обавијен набреклим мишићима, а није ни рашчлањен по узору на класични канон. И поред тога, фигура носи снажан печат класике који свакако не лежи у анатомском савршенству већ у лицу статуе које је лишено било каквог израза емоције.{{sfn|Janson|1975|pp=306-313}}
 
== Референце ==