Википедија

Мескваки — разлика између измена

Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Превод чланка са енглеске Википедије
(нема разлике)

Верзија на датум 21. јун 2021. у 21:36

Мескваци или Фокси су алгонквински народ блиско сродан народу Сак. Месквачки аутоним је Месквакихаки, што значи „Црвеноземни”, и повезан је са њиховом причом о постању (стварању света). Прадомовине Месквака и Сака биле су у региону Великих језера. Прадомовина Месквака се налазила у долини реке Сент Лоренс у данашњем Онтарију у Канади. Под француским колонијалним притиском Мескваци су је напустили, и населили се на јужној страни Великих језера, на територију на којој су много касније Англоамериканци створили државе Мичиген, Висконсин, Илиноис и Ајова.

Мескваки
Месквачки поглавица
Региони са значајном популацијом
САД
Језици
месквачки и енглески
Сродне етничке групе
остали алгонквински народи

Мескваци су тешко пострадали у ратовима које су водили против Француза и њихових индијанских савезника почетком 18. века, а у једном од њих који је вођен 1730. народ Мескваки је десеткован. И у новој домовини на јужној страни Великих језера током 19. века настављени су сукоби са белцима у Сједињеним Америчким Државама, после којих су Мескваци/Фокси поново кренули у сеобе, овог пута на југ и запад у високу травнату прерију на Великим равницама на америчком Средњем западу. Законодавна власт државе Ајова је 1851. донела необичан закон којим је Месквацима омогућено да купе земљу и остану у тој држави. Остали Саци и Фокси протерани су на Индијанску територију, где су касније створене државе Канзас, Оклахома и Небраска. У 21. веку два савезно призната племена „Сака и Фокса” имају резервате, а једно има насеље.

Етимологија

Име Мескваки је аутоним изведен из месквачког мита о постању, према коме је Висака, створио прве људе од црвене глине.[1] Месквачки аутоним је Месквакихаки, што значи „Црвеноземни”.

Име Фокс које су користили Англоамериканци је изведен из француског назива за Мескваке „les Renards”. Овај назив је настао у колонијалној ери, након што су Французи име једног клана („клан лисица”) почели да користе као име народа. Касније су Енглези и Англоамериканци почели да користе енглески превод француског назива „Фокс” (енгл. Fox).

Етноботаника

Мескваци су користили биљку Triodanis perfoliata као еметик (средство које изазива повраћање) у својим церемонијама, да би човека „разболели цео дан”[2] Пушили су ову биљку током ритуала прочишћења и других духовних ритуала.[3] Такође су за освешћивање несвесних људи користили биљку Symphyotrichum novae-angliae (тело несвесне особе је мазано овом биљком),[4] Такође су корен биљке Agastache scrophulariifolia користили као диуретик.[5] Плодове Viburnum prunifolium су јели сирове, или од њих припремали џем.[6] Од цветова биљке Solidago rigida правили су лосион, који су користили за смањивање отока од убода пчеле и отока на лицу.[7]

Историја

 
Месквачки потпис у облику лисице на међународној мировној конференцији Велики монтреалски мир.

Мескваци су алгонквински народ, који је пре контакта са Европљанима припадао „Вудлендској култури”, док је језик којим говоре Мескваци дијалект сачко-месквачко-кикапујског језика којим говоре народи Сак, Мескваки и Кикапу.[8] Алгонвкински народи су велика породица народа, која укључује многе народе који су насељавали Атлантску обалу и околину Великих језера.

Мескваци и Саци су два посебна блиско сродна народа, која су због језичке и културне блискости често били у савезу. Према споразумима о признању са америчком владом, Саци и Мескваци имају положај јединствене политичке јединице, упркос њиховом различитом идентитету.

Област Великих језера

Мескваци су пре првог контакта са Европљанима живели дуж реке Сент Лоренс у данашњем Онтарију, североисточно од језера Онтарио. Када их је према неким проценама било чак 10.000, али дуготрајни рат са Хуронима, које су француски колонијални агенти опскрбљивали оружјем, као и излагање новим европским заразним болестима на које нису имали природни имунитет, смањили су њихов број. Као одговор на ове притиске, Мескваци су мигрирали на запад, прво у данашњи источни Мичиген у подручју између залива Сагино и града Детроит западно од језера Хјурон. Касније су се преселили даље на запад у данашњи Висконсин.

Мескваци су стекли контролу над сливом реке Фокс у источном и централном Висконсину. Ова река је постала кључна у колонијалној трговини крзном Нове Француске између северне француске Канаде и француских лука у Мексичком заливу, која се одвијала кроз унутрашњост Северне Америке преко реке Мисисипи. Као део пловног пута Фокс–Висконсин, река Фокс омогућавала је путовање од језера Мичиген и других Великих језера преко залива Грин до система реке Мисисипи.

При првом контакту 1698. године, Французи су проценили број Месквака на око 6.500. До 1712. године број Месквака опао је на 3.500.

Ратови лисица

Мескваци су се више од три деценије (1701–1742) борили против Француза, у „Ратовима лисица”, да би очували своју домовину. Отпор Месквака француском задирању у месквачку територију био је врло ефикасан. Француски краљ потписао је декрет којим се наређује потпуно уништење Месквака, јединог едикта те врсте у француској историји.

„Први рат лисица” вођен између Месквака и Француза трајао је од 1712. до 1716. године. Овај рат био је чисто економске природе, јер су Французи желели право да користе речни систем под месквачком влашћу да би стекли приступ реци Мисисипи. После „Другог рата лисица”, Мескваци су сведени на око 1.500 људи. У Другом рату лисица (1728-1733), Французи су појачали притисак на Мескваке да би добили приступ рекама Фокс и Вулф. Деветсто Месквака, од којих су 300 били ратници, а остатак углавном жена и деце, покушало је да се пробије у Илиноис, да би стигло до Енглеза и Ирокеза,[9] али су Французи удружени са стотинама савезничких индијанских ратника били значајно бројчано надмоћнији. Већина месквачких ратника је 9. септембра 1730. године убијена, а многе жене и деца одведени су у ропство или су их француски савезници убили.[9] Након Другог рата лисица преживели Мескваци су нашли уточиште код Сака, али сукоб са Французима се наставио.

Област Средњег запада

Саци и Мескваци удружили су се 1735. године у одбрани од Француза и њихових индијанских савезника. Касније су се ширили јужним Висконсином и дуж данашње границе између Илиноиса и Ајове. 1829. америчка влада проценила је број Месквака на 1.500 заједно и Сака на 5.500. Оба племена преселила су се из Висконсина на југ у Ајову, Илиноис и Мисури. Постоје записи према којима се најјужније насеља Месквака налазило у илиноиском округу Пајк.

Анишинабски народи звали су Мескваке Одагами, што значи „људи на другој обали”, мислећи на њихове територије јужно од Великих језера. Французи су усвојили употребу овог имена у облику Оутагами. Американци су ово име касније користили за данашњи округ Аутагами у држави Висконсин.

Канзас и Оклахома

Мескваци и Саци су били присиљени да препусте своју територију америчким досељеницима гладним земље. Амерички председник Ендрју Џексон потписао је Закон о пресељењу Индијанаца из 1830. године који је донео Конгрес, којим се одобрава пресељење источноамеричких Индијанаца у земље западно од реке Мисисипи. Закон је био пре свега изгласан због пресељења Пет цивилизованих народа на америчком југоистоку, али је такође коришћен против народа на тадашњем америчком Северозападу, подручју источно од реке Мисисипи и северно од реке Охајо.

Неки месквачки и сачки ратници су учествовали у Рату Црног Јастреба у Илиноису. После рата са Црним Јастребом 1832. године, Сједињене Америчке Државе званично су у сврху склапања споразума ујединиле два народа у једну групу познату као конфедерација Сака и Фокса. Сједињене Државе су у октобру 1842. склопиле споразум са Сауцима и Месквацима, којим су домороци продали сву своју земљу на коју су полагали право у Ајови. Пресељени су 1843. на земљу западно од привремене линије (Ред Рок Лајн). Недуго затим 1845. пресељени су у резерват у источном делу средњег Канзаса. Сијукси из племена Дакота, Мескваке који су се преселили западно од реке Мисисипи назвали су „изгубљеним људима” јер су били принуђени да напусте своју домовину. Неки Мескваци остали су скривени у Ајови, док су се други вратили после неколико година. Убрзо након тога, америчка влада присилила је Сауке да се преселе на резерват у Индијанској територији (данашња Оклахома).

Ајова

 
Слика из 1857. „Мескваки Индијанци одговорни за оснивање насеља Мескваки” у округу Тама.

In 1851 the Iowa legislature passed an unprecedented act to allow the Meskwaki to buy land even though they had occupied it by right before and stay in the state. American Indians had not generally been permitted to do so, as the U.S. Government had said that tribal Indians were legally not US citizens. Only citizens could buy land.

In 1857, the Meskwaki purchased the first (32 хектара in Tama County; Tama was named for Taimah, a Meskwaki chief of the early 19th century. Many Meskwaki later moved to the Meskwaki Settlement near Tama.

The U.S. government tried to force the tribe back to the Kansas reservation by withholding treaty-right annuities. Ten years later, the U.S. finally began paying annuities to the Meskwaki in Iowa. They recognized the Meskwaki as the "Sac and Fox of the Mississippi in Iowa". The jurisdictional status was unclear. The tribe had formal federal recognition with eligibility for Bureau of Indian Affairs services. It also had a continuing relationship with the State of Iowa due to the tribe's private ownership of land, which was held in trust by the governor.

For the next 30 years, the Meskwaki were virtually ignored by federal as well as state policies, which generally benefited them. Subsequently, they lived more independently than tribes confined to Indian reservations regulated by federal authority. To resolve this jurisdictional ambiguity, in 1896 the State of Iowa ceded to the Federal government all jurisdiction over the Meskwaki.[10]

20. век

Датотека:Meskwaki Nation Congressional Gold Medal (front).jpg
Congressional Gold Medal

By 1910, the Sac and Meskwaki together totaled only about 1,000 people. During the 20th century, they began to recover their cultures. By the year 2000, their numbers had increased to nearly 4,000.

In World War II, Meskwaki men enlisted in the U.S. Army. Several served as code talkers,[11] along with Navajo and some other speakers of uncommon languages. Meskwaki men used their language to keep Allied communications secret in actions against the Germans in North Africa. Twenty-seven Meskwaki men, then 16% of the Meskwaki population in Iowa, enlisted together in the U.S. Army in January 1941.

The modern Meskwaki Settlement in Tama County maintains a casino, tribal schools, tribal courts, and tribal police, and a public works department.

Данашња савезно призната племена

Today the three federally recognized Sac and Fox tribes are:

Извори

  1. ^ Jones, William. "Episodes in the Culture-Hero Myth of the Sauks and Foxes", The Journal of American Folklore, Vol. XIV, Oct-Dec. 1901. P. 239.
  2. ^ Smith, Huron H. (1928) "Ethnobotany of the Meskwaki Indians", Bulletin of the Public Museum of the City of Milwaukee 4:175-326 (p. 206)
  3. ^ Smith, Huron H. (1928), "Ethnobotany of Meskwaki Indians", Bulletin of the Public Museum of the City of Milwaukee 4:175-326 (p. 272)
  4. ^ Smith, Huron H. (1928). Ethnobotany of the Meskwaki Indians. Bulletin of the Public Museum of the City of Milwaukee 4:175-326 (p. 212)
  5. ^ Smith, Huron H. (1928) "Ethnobotany of the Meskwaki Indians", Bulletin of the Public Museum of the City of Milwaukee, 4:175-326 (p. 225)
  6. ^ Smith, Huron H. (1928), Ethnobotany of the Meskwaki Indians, Bulletin of the Public Museum of the City of Milwaukee 4:175-326, page 256
  7. ^ Smith, Huron H. (1928), Ethnobotany of the Meskwaki Indians, Bulletin of the Public Museum of the City of Milwaukee 4:175-326, page 217218 (Note: This source comes from the Native American ethnobotany database (http://naeb.brit.org/) which lists the plant as Oligoneuron rigidum var. rigidum. Accessed 19 January 2018
  8. ^ „Sauk-Fox-Kickapoo language”. MultiTree:A Digital Library of Language Relationships. 
  9. ^ а б Carl J. Ekberg and Sharon K. Person, St. Louis Rising: The French Regime of Louis St. Ange de Bellerive, Urbana: University of Illinois Press, 2015, pp. 25-26
  10. ^ Sac & Fox Tribe of Mississippi in Iowa V. Licklider, 576 F.2d 145 (1978); Duren J. H. Ward, Meskwakia and the Meskwaki people. The Iowa Journal of History and Politics 4, No. 2: 179-219. April, 1906.
  11. ^ „Last Meskwaki code talker remembers”. USATODAY.com. 4. 7. 2002. Приступљено 19. 7. 2012. 
  12. ^ "Tribal Governments by Tribe: S." Архивирано 2010-04-12 на сајту Wayback Machine, National Congress of the American Indian. (retrieved 11 April 2010)

Литература

  • Brown, Richard Frank (1964). A Social History of the Mesquakie Indians, 1800–1963 (Теза). Iowa State University. Приступљено 14. 2. 2013. 
  • Buffalo, Jonathan 1993 Introduction to Mesquaki History, Parts I-III. The Legend:p. 11, 4.6, 6–7.
  • Daubenmier, Judith M. 2008 The Meskwaki and Anthropologists. University of Nebraska Press, Lincoln.
  • Edmunds, R. David, and Joseph L. Peyser 1993 The Fox Wars: The Mesquakie Challenge to New France. University of Oklahoma Press, Norman, Oklahoma.no
  • Green, Michael D. 1977 Mesquakie Separatism in the Mid 19th Century. Center for the History of the American Indian, The Newberry Library Chicago, Chicago.
  • Green, Michael D. 1983 "We Dance in Opposite Directions": Mesquakie (Fox) Separatism from the Sac and Fox Tribe. Ethnohistory 30(3):129–140.
  • Gussow, Zachary 1974 Sac, Fox, and Iowa Indians I. American Indian Ethnohistory: North Central and Northeastern Indians American Indian Ethnohistory: North Central and Northeastern Indians. Garland Publishing, New York.
  • Leinicke, Will 1981 The Sauk and Fox Indians in Illinois. Historic Illinois 3(5):1–6.
  • Michelson, Truman 1927, 1930 Contributions to Fox Ethnology. Bureau of American Ethnology Bulletins 85, 95. Smithsonian Institution, Washington, D.C.
  • Peattie, Lisa Redfield 1950 Being a Mesquakie Indian. University of Chicago, Chicago.
  • Rebok, Horace M. 1900 The Last of the Mus-Qua-Kies and the Indian Congress 1898. W.R. Funk, Dayton, Ohio.
  • Smith, Huron H. 1925 The Red Earth Indians. In Yearbook of the Public Museum of the City of Milwaukee, 1923, Vol. 3, edited by S. A. Barrett, pp. 27–38. Board of Trustees, The Milwaukee Public Museum, Milwaukee, Wisconsin.
  • Smith, Huron H. 1928 Ethnobotany of the Meskwaki Indians. Bulletin of the Public Museum of the City of Milwaukee 4(2):175-326.
  • Stout, David B., Erminie Wheeler-Voegelin, and Emily J. Blasingham 1974 Sac, Fox, and Iowa Indians II: Indians of E. Missouri, W. Illinois, and S. Wisconsin From the Proto-Historic Period to 1804. American Indian Ethnohistory. Garland Publishing, New York.
  • Stucki, Larry R. 1967 Anthropologists and Indians: A New Look at the Fox Project. Plains Anthropologist 12:300–317.
  • Torrence, Gaylord, and Robert Hobbs 1989 Art of the Red Earth People: The Mesquakie of Iowa. University of Iowa Museum of Art, Iowa City.
  • VanStone, James W. 1998 Mesquakie (Fox) Material Culture: The William Jones and Frederick Starr Collections. Field Museum of Natural History, Chicago.
  • Ward, Duren J. H. 1906 Meskwakia. Iowa Journal of History and Politics 4:178–219.

Спољашње везе

 
Мескваки на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мескваки&oldid=23897234”