Сен Лорен
Сен Лорен (франц. Fleuve Saint-Laurent, енгл. Saint Lawrence River) је река која протиче кроз Канаду и САД. Дуга је 965 km. Пролази кроз две канадске покрајине Онтарио и Квебек, а једним делом свог тока чини државну границу између канадске провинције Онтарио и америчке државе Њујорка. Улива се у залив Сен Лорен. Река повезује Велика језера са Атлантским океаном.
ГеографијаУреди
Сен Лорен настаје из језера Онтарио као отока код места Кингстон и Вучјих острва.
Одатле даље пролази поред Гананоке, Броквила у Онтарију, Огденсбурга и Месене у Њујорку, Корнвола у Онтарију, па пролази кроз велике градове у Квебеку: Монтреал, Троа Ривјер и Квебек, пре него што се улије у Залив Сен Лорен.
Укупна дужина са најдужом притоком му је 3.058 km, а од језера Онтарио до ушћа дужина реке је 1.197 km. Притока за коју се сматра да је најдаље и може се на неки начин сматрати извором је Норт Ривер у америчкој држави Минесота. Дренажна површина реке, која укључује и подручје Великих језера, највећег слатководног система, износи 1,03 милиона km². Просечан проток на ушћу је 10.400 m³/s. Река на свом путу од језера Онтарио укључује још неколико мањих језера у Квебеку и три архипелага; Хиљаду острва, поред Кингстона у Онтарију, Хохелага архипелаг код Монтреала и архипелаг Минган код Квебека.
Језеро Шамплејн, реке Отава, Ришеље и Сагенеј се уливају у реку Сен Лорен.
Река Сен Лорен пролази кроз сеизмички активну зону, која је познатија под именом Напрслина светог Лоренца (Saint Lawrence rift system)
ИсторијаУреди
Кроз историју Залив Сен Лорен био је много пута посећиван. Од познатих морепловаца вреди напоменути Џона Кабота и Жака Картјеа, а забележене су и посете баскијских рибара.
Први познати европски истраживач који је упловио у сам залив и даље уз реку је био Жак Картје. Он је уз помоћ два сина ирокешког поглавице Донакона, 1535. године, на свон другом путу за Канаду, на дан светог Лоренца (Сен Лорен на француском) упловио у воде Сен Лорена. На основу овога је и река добила своје име. Обале реке биле су насељене Индијанцима из племена Ирокези, који су често били називани Ирокези светог Лоренца. Ирокези су иначе представљали лабав племенски савез америчких Индијанаца из североисточних шума Северне Америке, а већином су живели у подручјима данашње државе Њујорк[1].
Као река која се делом налази у Америци, њено име је једно од шест најстаријих топонима које имају европско порекло[2]
Да би описали водени ток реке, до раних година 16. века, Французи су за ову реку од залива до Монтреала и даље за данашњу реку Отава користили назив Канадска река (Rivière du Canada ). Сен Лорен је после Картјеовог другог путовања и картографисања залива почела да служи европским морепловцима и истраживачима као главни улаз и пут у копно Северне Америке. Први Европљанин који је истражио речне путеве Реке светог Лоренца је био француски истраживач Самјуел де Шамплен.
Због брзака (Rapides de Lachine) који су почели да се јављају, на подручју данашњег канадског града Монтреала, река даље од тог места више није била пловна. Из тог разлога је 1825. године направљен и отворен канал Горње језеро који је заобилазио брзаке и омогућио даљњу пловидбу узводно.
Велики систем канала је, за обезбеђивање што боље пловности, био грађен од 1954. па до 1959. године када је 26. јуна свечано отворен. То је био заједнички пројекат САД и Канаде а на отварању су били краљица Елизабета и амерички председник Ајзенхауер. Овај систем канала сада обезбеђује пловност од Атлантског океана па све до Горњег језера (Lake Superior)).
Током Другог светског рата одиграло се доста сукоба са немачким подморницама, како на самој реци тако и у заливу. Ове битке, које су се непрекидно одвијале током рата биле су познате под називом Битке код светог Лоренца (Battle of the St. Lawrence).
РеференцеУреди
- ^ William Henry Johnson, French Pathfinders in North America (Project Gutenberg), Приступљено 14. 4. 2013.
- ^ The Spanish names Florida, Dry Tortugas, Cape Canaveral, Appalachian, and California appeared earlier.....From Spanish historian Antonio de Herrera y Tordesillas's accounts, published in 1601 -- Stewart, George (1945). Names on the Land: A Historical Account of Place-Naming in the United States. New York: Random House. стр. 11-17, 29.
ЛитератураУреди
- Stewart, George (1945). Names on the Land: A Historical Account of Place-Naming in the United States. New York: Random House. стр. 11-17, 29.
Спољашње везеУреди
- Морски пут светог Лоренца
- Сигуран пролаз: помоћ у навигацији Реком светог лоренца — Историјски есеј, илустрован са цртежима и фотографијама
- „Спасити реку"
- Међународна комисија за контролу реке светог Лоренца
- Река светог Лоренца у Канадској енциклопедији Архивирано на сајту Wayback Machine (29. децембар 2011)
- Камера уживо
- Документарац Жака Кустоа, Сен Лоренц: Степенице до мора
Координате: 48° 25′ 25.1″ N 69° 0′ 57″ W / 48.423639° С; 69.01583° З