Архимандрит Филарет (Гранић) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 3:
Научну каријеру је започео у [[Скопље|Скопљу]] [[1922]]. као доцент на Филозофском факултету, где је [[1926]]. изабран за ванредног професора [[византологија|византологије]]. [[1929]]. прелази на Богословски факултет у [[Београд]]у где је постављен на катедру за Патрологију, а од [[1936]], као редовни професор предаје патристику и канонско право. Од [[1932]]. је и хонорарни професор на Филозофском факултету где предаје византијску историју заједно са [[Георгије Острогорски|Георгијем Острогорским]]. [[1935]]. је изабран за дописног, а [[1940]]. за редовног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука]].
 
Оставио је за собом велики број радова из историје хришћанске и српске цркве, а посебно из правне историје и историје институција у [[Византија|Византији]] и средњевековнојсредњовековној [[Србија|Србији]]. Његове радове карактерише минуцуиозно проучавање извора и солидна обрада материјала који проучава. Своју огромну библиотеку је поклонио византолошком институту [[САНУ]].
 
Помињемо неке његове радове: Правни положај и организација грчких манастира по Јустинијановом праву, Црквеноправне одредбе Хиландарског типика Св. Саве о настојатељу и осталим манастирским функционерима, Проблем сазива васељенског сабора, Монаштво у служби ближњега у старом и средњем веку.