Аластер Макинтајер — разлика између измена

 

У својим раним радовима Макинтајер је био на фону [[Марксизам|марксистичке филозофије]] присутне у британским културним круговима у првој половини 50-их година али се убрзо окренуо проблемима филозофије религије и филозофске теологије. Ова период који се може сместити у средину 50-их године карактерише сарадња са истакнутим америчким филозофом и заговорником атеистичке филозофије религије [[Ентони Флу|Ентонијем Флуом]]. Ипак, особити филозофски стил Макинтајер је почео да негује тек од средине 60-их година када се заинтересовао за проблеме [[Етика|етике]], филозофије морала и политичке филозофије. У једној од најзначајнијих својих књига ''Краткој историји етике'' (''A short history of ethics: a history of moral philosophy from the Homeric age to the twentieth century'') покушао је да истражи различите приступе етичким проблемима и да их систематиује. У својим каснијим радовима, под утицајем [[Аристотел|Аристотела]] и [[Тома Аквински|Томе Аквинског]], Макинтајер је све више постајао заговорник етике врлине што је нарочито изражено у његовим радовима ''У потрази за врлином'' (''After Virtue''), ''Whose Justice? Which Rationality?'', ''Three Rival Versions of Moral Enquiry''. у неколико књига бавио се историјом римокатоличке филозофије (посебно животом и делом [[Едит Штајн]]).

{{клица-филозоф}}

 

[[Категорија:Британски филозофи]]

[[Категорија:Рођени 1929.]]