Владан Недић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м додавање шаблона биографија или стандардизација
мНема описа измене
Ред 5:
Припада генерацији послератних историчара књижевности. Објавио је велики број расправа, студија и прилога о појединим писцима и појавама у српској књижевности. Две највеће области његовог деловања биле су [[књижевност XIX и ХХ века]] и [[народна поезија]]. У његов [[књижевноисторијски рад]] укључени су велики број библиографија, научних приказа и стручних реферата, више критичких издања народних песама, антологија усменог лирског песништва, као и неколико избора из књижевних дела наших писаца (Његоша, Змаја, Лазе Лазаревића, Ћоровића и Ракића).
 
Владан Недић није био само књижевни историчар. Његов књижевни рад започео је 1941. године приказом три нове књиге два нашасрпска велика писца: [[ Стеван Сремац|Стевана Сремца]]| и [[Лаза Костић|Лазе Костића]], а наставио се преводилачком делатношћу, делатношћу књижевног критичара и хроничара књижевности (преводи из руске и украјинске књижевности, огледи о писцима тих књижевности и прикази њихових дела). Годинама је уређивао научне часописе („Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор]]“, „Ковчежић“), учествовао је и у изради [[критичко издање|критичког издања]] Сабраних дела [[Вук Стефановић Караџић|Вука Стефановића Караџића]] и осталих српских писаца. Све до своје смрти, заједно са Радованом Самарџићем, био је уредник [[Српски биографски речник|Српског биографског речника]].
 
Специфичност његове методе огледа се у томе да су сви његови радови засновани на темељним истраживањима. Током времена постао је историчар наше усмене књижевности и у његовом раду се очитује занимање за широк круг њених проблема којима је прилазио са различитих аспеката. Издвојено место припада његовим радовима у којима је приказивао и оцењивао збирке неких новијих, па чак и савремених сакупљача народне поезије (Ивана Јастребова, Момчила Златановића, Љубише Рајковића...).