Друга интернационала — разлика између измена

Друга интернационала је, поред организовања првомајских прослава, усмеравала радничке организације да се боре за опште право гласа, демократске слободе и за побољшање материјалног положаја радника. За такве облике борбе нарочито се залагао Енгелс, јер се тиме доприносило стварању услова за одлучнију и успешнију борбу пролетеријата. До Енгелсове смрти 1895. године у Интернационали су преовладавали [[марксизам|марксисти]] и успешно су се борили против других струја у радничком покрету.

 

Деведесетих година 19. века у Интернационали су се појавили поборници идеологије мирног прерастања капитализма у социјализам, тзв. опортунисти. Они су сматрали да свакодневна борба радничке класе јесте њен основни циљ, а не средство које води рушењу капитализма. Знатан број радничких вођа сматрао је Марксово учење застарелим, па је тражио измене у том учењу - ревизију марксизма. Отуда назив за присталице ревизије Марксовог учења - ревизионисти. Поред опортуниста и ревизиониста појавиле су се и друге струје у редовима Друге интернационале које су одбацивале марксизам.

== Слом ==

Против опортунизма и ревизионизма у Другој интернационали водиле су се борбу поједине истакнуте радничке вође: [[Вилхелм Либкнехт]], [[Аугуст Бебел]] и др. Посебна заслуга за борбу против ревизиониста и опортуниста припада вођи руског пролетеријата [[Владимир Лењин|Владимиру Иљичу Лењину]]. Лењин и његови саборци у [[Руска Империја|Русији]] и другим земљама сматрали су да у условима империјализма почетком 20. века пролетеријат само у пролетерској револуцији може узети власт и приступити изградњи социјалистичког друштва. Ради револуционарне борбе пролетаријат треба да органозује чврсту партију и да у савезу са сељаштвом изведе социјалистичку револуцију.