Источнохерцеговачки дијалекат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
'''Источнохерцеговачки дијалекат''' је млађи [[Штокавско наречје|штокавски]] дијалекат [[Ијекавски изговор|ијекавског изговора]]. Њиме се говори у Источној [[Херцеговина|Херцеговини]] (југоисточна [[Босна и Херцеговина]] и западна [[Црна Гора]]), западној [[Србија|Србији]], као и у [[Хрватској]]. У Хрватској источнохерцеговачки дијалекат је матернјиматерњи говор готово свим Србима[[Срби]]ма, као и осталим националностима у пределима са иѕраѕитоизразито јаким српским иммиграцијама[[миграција|имиграцијама]] ([[Војна крајина]], делом [[Славонија]] и Дубровачко[[Дубровник|дубровачко]] приморје). Овом дијалекту припада и већина штокавских говора [[Босна|Босне]]. Простире се на запад све до [[Чакавско наречје|чакавског]] и [[Кајкавско наречје|кајкавског]] наречја (понегде чак и до [[Словенија|Словеније]]), а на север до границе са [[Мађарска|Мађарском]].
 
[[Слика:DijalektiStok.jpg|мини|леводесно|Дијалектолошка карта штокавског наречја, на којој је источнохерцеговачки дијалекат означен жутом бојом.]]
 
==Особине==
 
Међу важније особине источнохерцеговачког дијалекта спада [[новоштокавска акцентуација]], развијена нова [[деклинација]] (са наставком ''-а'' за [[генитив]] множине и са једним обликом за [[датив]], [[инструментал]] и [[локатив]] множине). Слово [[Јат (слово)|јат]] је замењено са ''ије'' и ''је'' (''пјесма'', ''вјера'', ''млијеко'', ''дијете''), али и са ''е'' (''брегови'', од ''бријег'') и ''и'' (''волио'' од ''вољети''). Углавном је раширено [[јекавско јотовање]], али се оно у говору старог [[Дубровник]]а и [[Бошњаци|Бошњака]] по градовима не налази: ''дјевојка'' и ''тјерати''. У највећем делу дијалекта нема гласа ''[[х]]'', али се среће у неким крајевима Црне Горе, у Дубровнику и говору бошњачког становништва: ''љеб'' и ''хљеб'', ''рана'' и ''храна'', ''раст'' и ''храст''. Група ''ао'' сажима се најчешће у ''о'': ''пјевао'' > ''пјево''. Завршетак [[инфинитив]]а је на ''-ти'' и ''-ћи'', али су врло често и облици [[Крњи инфинитив|крњег инфинитива]] на''-т'' и ''-ћ''. У овом дијалекту се чува [[аорист]], док се [[имперфекат]] налази само у јужнијим и источнијим говорима, а идући на севе се губи.
 
==Основица стандардних језика==