Милан Раденковић — разлика између измена

== Живот ==

Под строгим надзором стрица Мијалка, Милан је завршио основну школу у Јагодини са веома добрим успехом. Потом одлази у [[Београд]] код свог деде по мајци, [[Стевча Михаиловић|Стевче Михаиловића]], и учи трговину. У Јагодину се враћа [[1871]]. године, али је већ наредне године напушта и одлази у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], где остаје пуних пет година радећи као физички радник, рибар, дрвосеча и кожарски радник. Живео је у [[Чикаго|Чикагу]], [[Њујорк]]у и [[Њу Орлеанс]]у. По повратку у Јагодину, као већ искусан кожар занатлија, [[1881]]. године отвара фабрику за прераду коже. Наредне године, се жени Милком, ћерком трговца Јовановића из [[Ћуприја (град)|Ћуприје]] са којом је имао осморо деце од којих је, нажалост, само син Душан надживео родитеље.

== Политичко деловање ==

Милан Раденковић је био први председник јагодинског Месног одбора [[Народна радикална странка|Народне радикалне странке]]. Због учешћа у [[Тимочка буна|Тимочкој буни]] 1886. године осуђен је на вишемесечну затворску казну у пожаревачком затвору. У периоду од [[1887]]. до [[1899]]. године био је у више наврата председник јагодинске општине. Године [[1902]]. град је добио на поклон породично имање, [[Арачлијски поток]], као завештање професора [[Стефана Ивановића]], сина [[Атанасије Ивановић|Тасе Арачлије]]. У наредне две године, под надзором Милана Раденковића као председника општине, уређен је [[Арачлијски парк]] подигнута је спомен-чесма и летњи павиљон-кафана. Због одличног познавања енглеског језика, [[1907]]. године био је представник Дуванске индустрије [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] на Светској изложби у [[Лондон]]у. У даљем професионалном и друштвеном напредовању Раденковића прекида [[Први балкански рат]], о коме он пише у свом дневнику вођеном током 1912-1913. године, пружајући нам на тај начин драгоцене описе стања и живота у Јагодини.