Безгрешно зачеће Дјеве Марије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: Ева → Адам и Ева (2), Адам → Адам и Ева |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 2:
{{разликовати|[[девичанско рођење|девичанским рођењем]]}}
'''Безгрешно зачеће''' ({{Јез-лат|immaculata conceptio}}) је догма римокатоличке Цркве, коју је формулисао папа [[Папа Пије IX|Пије IX]] 8. децембра 1854. (Була ''-{Ineffabilis Deus}-''), а преузео [[Drugi vatikanski sabor|Други Ватикански Концил]] ([[1964]]. у конституцији ''-{Lumen Gentium}-'', 56-59), по којој је [[Богородица|Дјева Марија]] слободна од сваке мрље или последице од [[
== Садржај те историја догме ==
[[Датотека:Bartolomé Esteban Perez Murillo 021.jpg|мини|300п||Марија, мајка Исуса као безгрешно зачеће.]]
Догма је настала као плод маријинске побожности и развоја [[Мариологија|мариолошких]] наука током историје. Зачета од [[Јоаким|Јоакима]] и [[Ана|Ане]] по телу на њену душу није прешао Адамов грех. Дјева Марија је ван пропадљивости од самог почетка свога битисања, јављајући се као нова твар, без греха, обучена у јединствену светост. По ученју [[
=== Римокатоличко учење ===
По римокатоличкој мариологији, Дјева Марија је требало да буде сарадница Бога те што саобразнија са њеним Сином. Та саобразност изводи се:
* а) ''из [[
* б) ''из [[традиција|усмене традиције]]''; Римокатоличка догматика за ову догму наводи нарочито источну традицију: [[Јефрем Сирин|Јефрема Сирина]], [[Иринеј Лионски|Иринеја]], [[Јован Дамаскин|Јована Дамаскина]], [[Јован Златоусти|Јована Златоустог]], [[Герман I Цариградски|Германа Цариградског]], [[Андреј Критски|Андреја Критског]], [[Модест Јерусалимски|Модеста]] и [[Софроније Јерусалимски|Софронија Јерусалимског]]. Не без разлога ''Катекизам католичке цркве'' одаје признанје [[исток|источном]] [[хришћанство|хришћанству]]:<blockquote>Оци источне Предаје називају Мајку Божју „Пресвета“ (Παναγία - Панагиа), часте ју као „слободну од сваке љаге греха, као обликовану од [[Свети
* б) ''из [[папа|папине]] [[догма|догматске]] дефиниције'', где се каже:<blockquote>Преблажена Дјева Марија у првом тренутку свог зачећа, јединственом је милошћу и повластицом свемогућег Бога, у предвиђању заслуга Исуса Христа Спаситеља људског рода, била очувана од сваке љаге источног греха<ref>Папа Пије IX: Bulla Ineffabilis Deus; наводи: Denzinger-Schönmetzer: Enchiridion Symbolorum, definitionum et declarationum, тачка 2803</ref></blockquote>
* г) ''из редовног [[Католичка црква|црквеног]] учења'', што изражава такође ''Други ватикански концил'' и ''Катекизам католичке Цркве'', где читамо:
Ред 30:
=== Свето писмо ===
[[Датотека:Immaculata Bitschnau.jpg|мини|320п|Рудолф Блетлер, гравура: “Непријатељство ја замећем између тебе и жене, између рода твојег и рода нјезина; он ће ти главу сатирати, а ти ћеш му вребати пету.“ (1 Мојс 3,15).<ref>Патер Rudolf Blättler O.S.B. у књизи: O. Bitschnau: ''Das Leben der Heiligen Gottes''. 2. издање. Einsiedeln, New-York, Cincinnati и St. Louis; Karl & Nikolaus Benziger 1883, страна 898.</ref>]]
У [[
== Reference ==
|