Сарски плебисцит — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{радови у току}} '''Сарски плебисцит''' је изјашњавање становника Сарске области о томе да ли же...
 
Нема описа измене
Ред 1:
{{радови у току}}
'''Сарски [[плебисцит]]''' је изјашњавање становника [[Сарска област|Сарске области]] о томе да ли желе да ова област остане под мандатом [[Друштво народа|Друштва народа]], да се прикључи [[Немачка|Немачкој]] или да се прикључи [[Француска|Француској]]. Изјаснили су се за прикључење Немачкој.
 
[[Римски споразумспоразуми]] постигнут [[7. јануарајануар]]а [[1935]]. између [[Италија|Италије]] и Француске охрабрио је немачке [[ревизионизам|ревизионистичке]] кругове. Немачка штампа је тријумфално славила овај споразум. Она је изјављивала да римски споразуми значе радикалну промену у политичком механизму [[Европе|Европе]] и да представљају нови курс француске политике према немачкојНемачкој. У уводнику листа ''Berliner Tageblatt'' од [[10. јануарајануар]]а [[1935]]. године стајало је: Сада постоје перспективе да Италија и Француска, прилагођавајући се једна другој, пожеле да заједнички продискутују проблем наоружања... Ми не сумњамо да ће према Немачкој бити показан максимум тактичности.
 
{{цитат|Сада постоје перспективе да Италија и Француска, прилагођавајући се једна другој, пожеле да заједнички продискутују проблем наоружања... Ми не сумњамо да ће према Немачкој бити показан максимум тактичности.}}
Хитлер је одлучио да искористи повољну ситуацију и да приступи припремању плебисцита о сарском питању. Како у сарској области тако и у самој Француској немачки агенти развили су живу пропагандну активност за присаједињење сара Немачкој. Још 1934. године биро којим је руководио Рибентроп поставио је на чео своје француске секције једног од најактивнијих Хитлерових емисара Ота Абеца. Задатак агента био је да организује немачку пету колону у Француској. Ожењен Францускињом и имајући приступ у редове крупних индустријалаца и финансијске аристократије Абец се енергично прихватио посла. Велику подршку пружио му је гроф де Полињак директор оне исте шампањске виноградарске фирме чији је представник у Немачкој некада био Рибентроп. Абец је у Француској доказивао да је Немачка једини заштитник Европе од бољшевизма. Ускоро је Абец успоставио везу са Огњеним крстовима и са другим десничарским организацијама у Француској- Савезом бивших ратника, Лигом пореских обвезника и другим. Представнику француског Савеза бивших ратника, посланику Жану Гуа уручио је лични Хитлеров позив да дође у Берлин. Заједно са чланом париске општине Мунијом Жан Гуа је отишао у Берлин где га је Хитлер срдачно дочекао. Крајем новембра у посету Паризу отишао је и сам Рибентро.
 
[[Хитлер]] је одлучио да искористи повољну ситуацију и да приступи припремању плебисцита о сарском питању. Како у сарској области тако и у самој Француској немачки агенти развили су живу пропагандну активност за присаједињење сараСара Немачкој. Још [[1934]]. године биро којим је руководио [[Рибентроп]] поставио је на чеочело своје француске секције једног од најактивнијих Хитлерових емисара [[Ото Абец|Ота Абеца]]. Задатак агента био је да организује немачку пету колону у Француској. Ожењен Францускињом и имајући приступ у редове крупних индустријалаца и финансијске аристократије Абец се енергично прихватио посла. Велику подршку пружио му је [[гроф де Полињак]] директор оне исте [[шампања|шампањске]] виноградарске фирме чији је представник у Немачкој некада био Рибентроп. Абец је у Француској доказивао да је Немачка једини заштитник Европе од [[бољшевици|бољшевизма]]. Ускоро је Абец успоставио везу са [[Огњени крстови|Огњеним крстовима]] и са другим десничарским организацијама у Француској- [[Савез бивших ратника (Француска)|Савезом бивших ратника]], [[Лига пореских обвезника|Лигом пореских обвезника]] и другим. Представнику француског Савеза бивших ратника, посланику [[Жан Гуа|Жану Гуа]] уручио је лични Хитлеров позив да дође у [[Берлин]]. Заједно са чланом париске општине Мунијом Жан Гуа је отишао у Берлин где га је Хитлер срдачно дочекао. Крајем новембра у посету Паризу[[Париз]]у отишао је и сам Рибентро.
У Паризу се Рибентроп састао са Лавалом и плод њиховог састанка био је споразум о сарском плебисцит. Рибентроп је од Лавала добио обећање да ће се Француска након десет година одрећи од поновног плебисцита у Сару ако овај буде решен у корист Немачке. Рибентроп је обећао да је Сар последња Немачка територијална претензија према Француској.
 
У Паризу се Рибентроп састао са [[Пјер Лавал|Лавалом]] и плод њиховог састанка био је споразум о сарском плебисцит. Рибентроп је од Лавала добио обећање да ће се Француска након десет година одрећи од поновног плебисцита у Сару ако овај буде решен у корист Немачке. Рибентроп је обећао да је Сар последња Немачка територијална претензија према Француској.
 
Два дана пре плебисцита Лавал је изјавио да Француска није заинтересована за његов исход. Ова изјава је свакако имала велики утицај на становништво Сарске области које је водило борбу за присаједињење ове области Француској.
 
Плебисцит је одржан [[13. јануарајануар]]а [[1935]]. године. Од 539 хиљада гласача 477 хиљада изјаснило се за присаједињење Сара Немачкој, преко 46 хиљада дало је свој глас за одржење раније управе Друштва народа над овом облашћу док је 2 хиљаде људи гласало за присаједињење ове области Француској. Овако повољан исход гласања за Немачку био је пре свега псотигнут активним деловањем агената, широко развијеном [[пропаганда|пропагандом]] и применом терора над непокорним елементима.
 
На исход плебисцита извршио је утицај и став [[Енглеска|Енглеске]] и Италије. Енглеска дипломатија енергично је устала против даље управе друштваДруштва народа у Сару. По њеном мишљењу ова управа оптерећивала је Друштво исувише великим обавезама. Италијанска дипломатија заузела је став незаинтересобваног посматрача истичући како сарско питање није општеевропско питање већ да се оно тиче само Француске и Немачке.
 
Друштву народа остало је да потврди настало стање ствари.Према његовој одлуци од 1. марта 1935. Сарска област имала је да припадне Немачкој. Француски генералштаб захтевао је одмах после плебисцита проширење режима демилитаризације на сарску област. Овај став изнет је и пред Друштво народа али француска влада није подржала замисли свог генералштаба.