Сарски плебисцит — разлика између измена

Плебисцит је одржан [[13. јануар]]а [[1935]]. године. Од 539 хиљада гласача 477 хиљада изјаснило се за присаједињење Сара Немачкој, преко 46 хиљада дало је свој глас за одржење раније управе Друштва народа над овом облашћу док је 2 хиљаде људи гласало за присаједињење ове области Француској. Овако повољан исход гласања за Немачку био је пре свега псотигнут активним деловањем агената, широко развијеном [[пропаганда|пропагандом]] и применом терора[[терор]]а над непокорним елементима.

Друштву народа остало је да потврди настало стање ствари.Према његовој одлуци од [[1. мартамарт]]а [[1935]]. Сарска област имала је да припадне Немачкој. Француски генералштаб захтевао је одмах после плебисцита проширење режима демилитаризације на сарску област. Овај став изнет је и пред Друштво народа али француска влада није подржала замисли свог генералштаба.

Лист ''Мünchener Zeitung'' pretioпретио jeје:

{{цитат|Сада смо повратили Сарску област. Ми ћемо узети и алзас[[Алзас]]-[[Лорена|Лорен]] и [[Данцинг|Данцишки]] коридор, и Мемелску[[Мемел]]ску област и немачку [[Чешка|Чешку]].}}

Лист ''Nord-Schleswigsche Zeitung'' најављивао је:

{{цитат|После сарског гласања почиње борба за северни [[Шлезвиг]].}}

Резултати сарског плебисцита претресени су на Хитлеровом саветовању са његовим најближим сарадницима. Опште мишљење било је да је Немачка довољно ојачала да може да прекрши одредбе [[Версајски мировни уговор|версајског мировног уговора]]. Она ће то ускоро и урадити јачањем својих оружаних снага.