Богомољачки покрет — разлика између измена
Нова страница: '''Богомољачки покрет''' (званично '''Народна хришћанска заједница''') је било удружење верника… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 14. август 2014. у 11:18
Богомољачки покрет (званично Народна хришћанска заједница) је било удружење верника Српске православне цркве и реакционарни евангелистички покрет који је деловао од 1920. до Другог светског рата. Формално је основано 1920., у настојању да заустави опадање интересовања за веру, ширење Адвентистичке цркве и успон комунизма, али је своје корене имало у неформалним богомољачким групама које су настале у Војводини средином 19. века, а потом се 1870-их прошириле по југоистоку Србије, као и међу српским војницима у Првом светском рату.[1]
Ове групе су окупљале побожне младе мушкарце и жене, које су редовно похађале црквене службе и организовале ходочашћа у манастир Војловицу код Панчева. Богомољачки покрет је био чисто православан, али су практиковале и неке радње које се ретко врше у православљу, као што је јавно читање делова Новог завета, за које се сматра да су покупљене од баптистичких заједница које су имале јаку подршку међу локалним Мађарима.[1] За богомољачки покрет је био задужен епископ Николај Велимировић. Никада у СПЦ није постојала пуна сагласност ни са Николајевим напорима да створи познати богомољачки покрет којем се добар део у СПЦ противио због њихове претеране побожности и туђинских обичаја.[1]
Покрет је био нарочито активан 1920-их година. После Октобарске револуције, руски емигранти у Краљевини СХС су ширили приче да су за револуцију у Русији одговори Јевреји. Богомољачки покрет се у својим публикацијама жустро противио "јереси адвентизма" и позивао на забрану Адвентистичке цркве. У делатности адвентиста видела се завера: о њој се писало као о "плоду јеврејомасонства у хришћанству".[2]
Богомољачки покрет је од средине 1920их у својим публикацијама објављивао антисемитске текстове, укључујући делове Протокола сионских мудраца и делове чланака Хенрија Форда.[2] Касније је богомољачки покрет био база из које су се регрутовале присталице Збора Димитрија Љотића.[3]
Извори
- ^ а б в Byford 2008, стр. 35.
- ^ а б Byford 2008, стр. 46.
- ^ Стефановић 1984, стр. 31.
Литература
- Стефановић, Младен (1984). Збор Димитрија Љотића (PDF). Београд: Народна књига.
- Byford, Jovan (2008). Denial and Repression of Antisemitism: Post-communist Remembrance of the Serbian Bishop Nikolaj Velimirović. Central European University Press. стр. 255—. ISBN 978-963-9776-15-9.