Википедија

Артродеза

Артродеза је хируршки захват којим се у циљу ортопедског лечења постиже укочење (анкилоза) зглоба. У начелу, ортопедија заједно са физикалном медицином покушава очувати и вратити функцију зглоба, кад год је то могуће.[1] Међутим у неким случајевима када конзервативна терапије не да резултате приступа се фиксацији или укочењу покрета у зглобу.[2][3][4][5]

Артродеза
Артродеза раменог зглоба металним завртњима
MeSHD001174

Након захвата и постоперативног опоравка болесника, треба да прође неколико месеци до годину дана, да би дошло до спајања две суседно спојене кости. Након тога између њих више нема покрета унутар зглоба.[6]

Индикације уреди

Артродеза, односно укочење зглоба, сматра се данас стандардним оперативним лечењем артрозе зглоба која је праћена боловима и смањеном покретљивошћу упркос провођењу конзервативне терапије.[7]

Захват се најчешће изводи:

  • Како би се уклонио бол у оболелом зглобу, који се не успева излечи уобичајеним методама (нпр. лековима против болова)
  • Код зглобова који су толико промењени (најчешће упално) да више не могу вршити своју функцију, а није индикована артропластика
  • Код особа код којих постоји слабост мишића, а зглоб је здрав (како би се укочењем зглоба вратила делимична функција уда)
  • Као захват након неуспелих артропластика великих зглобова (кук, колено)

Начини укочење зглоба уреди

Од 1879. године, када је први пут описана артродеза горњег ножног зглоба, развијено је до данас више од тридесетак различитих оперативних техника.[8][9]

Методе артродезе уреди

Методе укочење зглоба деле се на две велике групе:

Интраартикуларна артродезе

Код интрартикуларне артродезе са зглобних тела се одстранује хрскавица како би кост могла прерасти зглоб, а до потуно окончаног прерастања, зглоб се фиксира помоћу коштаних графтова или металних вијака и плоча.[10]

Екстраартикуларне артродеза

Код екстраартикуларне артродезе користе се коштани графтови који се постављају ван зглобне чауре, и на тај начин се постиже учвршћење зглоба.

Оперативне технике уреди

Отворена артродеза са унутрашњом фиксацијом

Ова метода артродезе омогућава лечење болесника са узнапредовалом артрозом, без обзира на величину деформитета или коштаног дефекта зглоба. Унутрашња фиксација може може извести завртњима, плочом и завртњима или интрамедуларним клином.[11] [12] У односу на спољну фиксацију даје боље резултате зарастања и болесници је боље прихватају.[13] Примењује се у свим случајевима, осим код инфективних артритиса или остеопеније, када је индикована спољна фиксација.

Артроскопска артродеза

Ова метода артродезе први је пут описана 1983. године.9. Развојем артроскопске технике и инструмента њена примена је током времена постала много учесталија. Њена предност је у томе што омогућава припрему зглобних површина нпр. тибије и талуса у две кожне инцизије уз могућност примене спољне или унутрашње фиксације артродезираног зглоба. Оваквим мини инвазивним хируршким захватом не долази до локалног оштећења циркулације и периоста, што утиче на брже зарастање места артродезе. Поред тога, смањен је проценат појаве компликација као што су инфекција, поремећај у зарастању ране, преломи, неуроваскуларне повреде и продужење периода зарастања или развоја псеудартрозе.[14][15]Предности ове хируршке технике такође се огледају и у мање израженом крварењу, краћем боравку у болници и бржој рехабилитацији болесника.[16]

Метеријали за артродезу уреди

За укочење (артродезу) користе се;[17]

  • коштани трансплант са болесника.
  • коштани трансплант са донора,
  • метални завртњи и плоче.

Као остеоиндуктивно средство могу се користит грануле које садрже хидроксиапатит и коштани морфогенетски протеини.

Извори уреди

  1. ^ Arthrodesis, WebMD definition
  2. ^ Messier, S. P.; Gutekunst, D. J.; Davis, C.; Devita, P. (2005). „Weight loss reduces knee-joint loads in overweight and obese older adults with knee osteoarthritis”. Arthritis and Rheumatism. 52 (7): 2026—2032. PMID 15986358. doi:10.1002/art.21139. .
  3. ^ Stitik TP, et al. (2010). Osteoarthritis. In WR Frontera et al., eds., DeLisa's Physical Medicine and Rehabilitation: Principles and Practice, 5th ed., vol. 1, pp. 781–809.
  4. ^ Philadelphia: Lippincott Williams and Wilkins. Lozada CJ (2013). Treatment of osteoarthritis. In GS Firestein et al., eds., Kelley's Textbook of Rheumatology 9th ed., vol. 2, pp. 1646–1659. Philadelphia: Saunders.
  5. ^ „The Journal of Arthroplasty | ScienceDirect.com by Elsevier”. www.sciencedirect.com. Приступљено 2021-01-22. 
  6. ^ V. Šantić, A. Tudor, D. Legović; et al. (2013). „Artroskopska artrodeza gležnja”. Medicina Fluminensis. 49 (3): 333—337. 
  7. ^ Robert D. Beckenbaugh, Arthrodesis in Morrey's The Elbow and Its Disorders (Fourth Edition), 2009
  8. ^ Mark S. Myerson M.D., Arthrodesis of the Hallux Metatarsophalangeal and Interphalangeal Joints in Reconstructive Foot and Ankle Surgery (Second Edition), 2010
  9. ^ Mark S. Myerson MD, Anish R. Kadakia MD, Arthrodesis of the Tarsometatarsal Joint in Reconstructive Foot and Ankle Surgery: Management of Complications (Third Edition), 2019
  10. ^ Mark S. Myerson MD, Anish R. Kadakia MD, Arthrodesis of the Hallux Metatarsophalangeal and Interphalangeal Joints, in Reconstructive Foot and Ankle Surgery: Management of Complications (Third Edition), 2019
  11. ^ Zwipp, H.; Rammelt, S.; Endres, T.; Heineck, J. (2010). „High union rates and function scores at midterm followup with ankle arthrodesis using a four screw technique”. Clin Orthop Relat Res. 468 (4): 958—68. PMC 2835613  . PMID 19763726. doi:10.1007/s11999-009-1074-5. .
  12. ^ Rowan, R.; Davey, K. J. (1999). „Ankle arthrodesis using an anterior AO T plate”. J Bone Joint Surg Br. 81 (1): 113—6. PMID 10068017. doi:10.1302/0301-620X.81B1.0810113. .
  13. ^ „Ankle arthrodesis A comparision of internal and external fixa- tion”. Clin Orthop. 268: 78—83. 1991. .
  14. ^ Frey, C.; Halikus, N. M.; Vu-Rose, T.; Ebramzadeh, E. (1994). „A review of ankle arthrodesis: Predisposing factors to non-union”. Foot Ankle. 15 (11): 581—4. PMID 7849972. S2CID 25196392. doi:10.1177/107110079401501102. .
  15. ^ Mann, R. A.; Rongstad, K. M. (1998). „Arthrodesis of the ankle: a cri- tical analysis”. Foot Ankle Int. 19 (1): 3—9. PMID 9462906. S2CID 5795533. doi:10.1177/107110079801900102. 
  16. ^ Nielsen, K. K.; Linde, F.; Jensen, N. C. (2008). „The outcome of arthros- copic and open surgery ankle arthrodesis: a comparati- ve retrospective study on 107 patients”. Foot Ankle Surg. 14 (3): 153—7. PMID 19083634. doi:10.1016/j.fas.2008.01.003. .
  17. ^ Marcus, R. E.; Balourdas, G. M.; Heiple, K. G. (1983). „Ankle arthrodesis by chevron fusion with internal fixation and bone-graf- ting”. J Bone Joint Surg Am. 65 (6): 833—8. PMID 6863366. doi:10.2106/00004623-198365060-00017. .

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Артродеза&oldid=27441456”