А у руке Мандушића Вука биће свака пушка убојита
А у руке Мандушића Вука биће свака пушка убојита, изрека Петра II Петровића Његоша српског пјесника и мислиоца, владара и владике Црне Горе у спјеву Горски вијенац.[1]
Поријекло изреке уреди
У завршном стиху Горског вијенца Владика Данило пружа своју пушку српском јунаку Вуку Мандушићу коме је у борбеном окршају поломљена његова и каже:
| „ | А у руке Мандушића Вука биће свака пушка убојита. | ” |
Народна изрека у српском језику уреди
| „ | Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака. | ” |
Примјер уреди
Врхунски спортиста не мора имати најскупљу опрему. Каже му се ова изрека.[1]
Тумачење уреди
Човијек је убојит, није пушка.[1]
Референце уреди
Литература уреди
- Димитрије Калезић, Етика „Горског вијенца“, Београд, 1987.
- Павле Поповић, О „Горском вијенцу“, Београд, 1923.
- Исидора Секулић, Његошу књига дубоке оданости, I, Београд, 195
