Ванматерична трудноћа
Ванматерична трудноћа је трудноћа код које се оплођена јајна ћелија развија ван материце.[1] Може да се развије на јајнику, јајоводу или у трбушној дупљи.
Подјела уреди
Према мјесту гдје је дошло до усађивања оплођене јајне ћелије разликујемо:
- Тубарну трудноћу
- Абдоминалну трудноћу
- Оваријалну трудноћу
На 100 до 200 остварених порода јавља се једна ванматерична трудноћа. Од ове три набројане врсте ванматеричне трудноће најчешћа је тубарна трудноћа. На њу отпада 95% од свим ванматеричних трудноћа, а на оваријалну и абдоминалну трудноћу 5%.[2]
Данас су ванматеричне трудноће све учесталији проблем због слободнијег сексуалног живота жена, честих промјена партнера, и наравно упала које доводе до сужења лумена јајовода. Такође, кориштење интраутериних уложака односно спирала као вида контрацепције такође повећава ризик од ванматеричне трудноће. Различите студије су доказеале да и пушење има директну повезансот са настанком ванматеричне трудноће.
Тубарна трудноћа уреди
Зависно од локације трудноће у јајоводу исход тубарне трудноће може бити различит. Ампуларне трудноће, које су уједно и чешће обично завршавају тубарним побачајем без руптура, док трудноће у истмичном дијелу јајовода или у интерстицијском дијелу обично доводе до руптура.
Зависно од дијела тубе у којем се јајна ћелија смјестила, трудноћа може напрдовати и 6 до 8, а понекад и 12 седмица.
Тубарни абортус уреди
Зачетак који је страно тијело за тубу доводи до контракција јајовода који га покушава истиснути. Ово доводи до јаких болова у доњем дијелу трбуха. Крварење које настаје као посљедица дјелимичног одлубљивајна плаценте ствара хематоцелу. Пацијентица осјећа слабост, вртоглавицу постоји сукрвичасти матерични исцједак.
Оваријалана трудноћа уреди
Оваријална трудноћа настаје због поремећене перисталтике јајовода. Клиничка слика је увелико слична тубарној трудноћи, али са бржим развојем.
Абдоминалана трудноћа уреди
Према начину настајања може бити примарна и секундарана. Код примарне се оплођење и усађивање јајне ћелије од почетка дешава у трбушној шупљини, а код секундарне се оплодња десила у јајоводу, али је при контраховању јајовода одбачена у трбушну дупљу гјде се накнадно и усадила. У бити, ово је веома ријетка појава. За разлику од тубарне трудноће абдоминална трудноћа може се наставити и дуже због повољнијих услова у трбушној дупљиу односу на јајовод. У литератури су описани случајеви да се трудноћа развијала до самог термина за пород и успјешно је завршавана царским резом.
Цервикална трудноћа уреди
Иако није ванматерична, ова трудноћа спада у групу ектопрактичких трудноћа. Ова трудноћа је веома опасна због драматичне клиничке слике и чињенице да цервикснема способност заустављања крварења контракцијом. Трудноћа се развија у слузници врата материце која није припремљена за трудноћу. карактеришу је јаки болови, обилно крварење. Ако је трудноћа преко 8 недјеља обично завршава хистеректомијом односно потпуним хируршким одстрањењем материце.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 19. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ Врсте ванматеричне трудноће
Спољашње везе уреди
- Ванматерична трудноћа
- Universitätsklinikum Leipzig: Extrauteringravidität (језик: немачки)
- The Ectopic Pregnancy Trust (језик: енглески)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
