Доминго Техера (шп. Domingo Tejera; 27. септембар 189930. јуни 1969) био је уругвајски фудбалер, одбрамбени играч, играч репрезентације Уругваја, за коју је одиграо 17 утакмица, био је капитен тима а 1930. године светски првак, 1928. олимпијски шампион. Ујак фудбалера Еузебија Техера, светског првака из 1950. године.

Доминго Техера
Лични подаци
Датум рођења (1899-07-22)22. јул 1899.
Место рођења Монтевидео, Уругвај
Датум смрти 30. јун 1969.(1969-06-30) (69 год.)
Место смрти Монтевидео, Уругвај
Висина 1,89[1]
Позиција Одбрамбени играч
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1917—1932 Монтевидео Водерерс 287 5
Репрезентативна каријера
1922—1932 Уругвај 17 (0)

Биографија уреди

Са 18 година Доминго Техера је дебитовао за главни тим Вондерерса. 1923. године помогао је свом клубу да постане шампион Уругваја под окриљем Фудбалске федерације (ФУФ), у време када су у земљи одржана два првенства (друго под покровитељством Фудбалског савеза Уругваја). Био је вице-капитен националног тима Уругваја у ери Хозеа Насазија.

Прву утакмицу за репрезентацију Уругваја играо је 23.9.1922. против селекције Чилеа, а последњу је играо 15.5.1932. против Аргентине.[2] Због повреде леђа, Техера није играо у Светском купу 1930. године, иако је био укључен у пријаву а на крају са тимом је постао светски првак. Према неким изворима, Техера је играо прву утакмицу против Перуа, 18. јула 1930.[3]

1931. године помогао је Вондерерсу да поново постане шампион Уругваја - до данас је ово последња титула у историји клуба. Техера је 1932. године одиграо последњу утакмицу за репрезентацију Уругваја и за клуб. Касније је радио као члан Управног одбора Монтевидео Вондерерс. Умро је 18. јула 1969. године. Укључен у Кућу славних Монтевидео Вондерерс.[4]

Титуле и награде уреди

Референце уреди

  1. ^ „Tejera, Domingo”. national-football-teams.com. Приступљено 20. 6. 2020. 
  2. ^ „Domingo Tejera”. auf.org.uy. Приступљено 20. 6. 2020. 
  3. ^ „Domingo Tejera in the World Cups”. thesoccerworldcups.com. Приступљено 20. 6. 2020. 
  4. ^ „Техера, Доминго”. celeste-rus.ru. Приступљено 20. 6. 2020.