Епископ сремски Никанор

(преусмерено са Никанор Мелентијевић)

Никанор Мелентијевић (1656(1658)? – 5. октобар 1739, Крушедол) био је епископ српске православне цркве у 18. веку.

Биографија уреди

Не зна се када је тачно и где рођен Мелентијевић; вероватно негде у Срему. Био је он ученик манастирске школе па постриженик крушедолски, чији је потом био велики "обновитељ". Цео његов живот везан је за тај фрушкогорски манастир, чији он био монах, игуман и архимандрит. Умро је у старости, након што се повукао са владичанског трона, 5. октобра 1739. године у манастиру Крушедолу, где је и сахрањен.

Владика печујски, Никанор Мелентијевић постао је 23. априла 1710. године у манастиру Крушедолу.[1] Његов пун наслов је гласио тада владика печујски, Сигету, Шиклеушу, Мухачу и међи између Драве и Дунава, (осјечко-пољски) православни епископ. Он је у то време архимандрит крушедолски и владика печујски. Владичанска столица била је прво у граду Сечују, а од 1713-1714. године у Осијеку, а он на том положају провео до 1721. године. Постао је Никанор затим владика крушедолски и остао до 1739. године.[2]

Учествовао је између 1715-1735. године на свим српским црквено-народним саборима у Карловцима и друге. Послао га је крајем 1735. године митрополит Вићентије Јовановић у специјалну тајну мисију против унијаћења православаца у Брашов у Ердељу. Након масовног преласка Влаха у унију са римокатоличком црквом, православци у "Берсеју" су остали без владике;[3] малобројни и у расулу. Он је у Брашову увео јерархијску организацију, поставио протопопа и рукоположио много свештеника. Својим посланицама је бодрио народ да не напушта православну веру, учио га како да се понаша и тражио да поштује протопопа свога.

Подигао је као ктитор у Манастиру Крушеол између 1722-1725. године унутрашњу[4] манастирску капелу на првом спрату, источног крила конака посвећену Св. епископу Максиму[5] Бранковићу (оснивачу манастира) као и монашке ћелије.[6]

Референце уреди

  1. ^ "Стражилово", Нови Сад 7. март 1885.
  2. ^ Исидора Точанац: "Српски народно-црквени сабори (1718-1735)", Београд 2008.
  3. ^ "Летопис Матице српске", Нови Сад 201/1900.
  4. ^ Војислав Матић: "Капеле фрушкогорских манастира", Нови Сад 1989.
  5. ^ Љиљана Стошић: "Српска уметност 1690-1740. године", Београд 2006.
  6. ^ "Београдске општинске новине", Београд 21. децембра 1903.