Обреновац (Пирот)

село у Пироту, Србија

Обреновац је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 114 становника (према попису из 2002. било је 143 становника).

Обреновац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ГрадПирот
Становништво
 — 2011.Пад 114
Географске карактеристике
Координате43° 02′ 14″ С; 22° 43′ 08″ И / 43.037166° С; 22.719° И / 43.037166; 22.719
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина502 m
Обреновац на карти Србије
Обреновац
Обреновац
Обреновац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Географски положај уреди

Село се за време Турака звало Чифлик, а касније, вероватно после ослобођења од Турака, добило назив Обреновац, највероватније по Обреновићима који су у то време били на власти. По другој верзији, после рата са Бугарима 1885. године војни команданти нису хтели посебне награде, него у њихову част да се село назове по презимену капетана Обреновића — Обреновац, село Паскашија по презимену Милојковића – назове Милојковац, а село Чорин Дол по мајору Срећковићу назове Срећковац. На магистралном путу Пирот–Димитровград на око 18 километара од Пирота налази се село Обреновац, у обронцима Старе планине. Са истока се пружају: Нешков вис, Големи камик, Ладета, Градиште и Капе. Са јужне и западне стране је десна обала реке Гинске а са севера брдо Лице.

Село Обреновац се налази на надморској висини од 341 метар и то је део између пруге и реке Нишаве.

Укупно земљиште катастарске општине села Обреновца заузима површину 1891. године 268,73 ха, од те површине обрадиво — зиратно било је 173,17 ха, пашњаци 15,50 ха, и шуме 80,06 ха. Село је имало 23 куће од слабог материјла изграђене и 143 становника, од тога: мушких 64 и женских 79, пореских главаје било 23. Највећи порез је плаћао Митар Анђелковић 100,42 динара, затим Стојан Андрејевић 71,68 динара, Анђел Младичић 68,58 динара, седморо је плаћало порез изнад 50 динара, а остали испод, а најмање је платио Никола Јовановић 1,28 динара. Сви су били неписмени, или самоуки. Земљиште катастарске општине 2005. године било је 367,96 ха, од тога; обрадива земља — њиве 98,23 ха, ливаде 23,58 ха, пашњаци 36,67 ха, шуме 154,25 ха, воћњаци 13,20 ха, вргт —– баште 2,45 ха, виногради 4,57 ха и остало 34,11 ха. Обрађено земљиште се знатно смањило у корист необрађених површина, јер је старосно становништво изнад 60 година.[1]

Земљиште села се може поделити на равничарски и брдовити део. У оквир Нешковог виса и брда Кале: Римски град на врху Кале, Прекрсје — има изглед као крст, Клинчи вргоп, Мадино бачијиште - Мада где је чувао овце — бачија, Црвени пут — пут где пролази земља је црвена, Кале — њива — сада шума, Македонско и Мртвина — шума, Вунија — шума има изглед левка, Сураџиски пут, пут по коме је пролазила стока (сурија — буљук оваца). Над ваду — њива, сада ливада и шума, При појату — шума, Горње врело – извор пијаће воде, Јаз — река Нишава је „преграђена да вода тече по вади, Вада, Воденица и Средорек – ушће реке и ваде, на том месту деца су се играла, а за празнике и недеље играло се коло — оро.

Прошлост уреди

У месту је 1879. године било 16 кућа са 137 душа, није било писмених људи а број пореских глава износио је 28.[2]

Демографија уреди

У насељу Обреновац живи 119 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,1 година (49,1 код мушкараца и 52,7 код жена). У насељу има 64 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 259
1953. 230
1961. 205
1971. 193
1981. 171
1991. 140 139
2002. 143 143
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
138 96,50%
Бугари
  
1 0,69%
непознато
  
2 1,39%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ Сава А. Минић. Монографија села Обреновца од 1770. до 2011, 2013, стр. 8
  2. ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди