Јесте, готово је :) Сада имаш кориснички налог, па можемо да причамо. За почетак, погледај страницу Википедија:Помоћ за нека основна упутства. У међувремену, ја ћу ти написати пар речи везане за разговор о проблематичним темама на Википедији. Успут, ако кликнеш на последњи квадратић изнад поља у коме пишеш текст, добићеш две цртице (два знака "-") и четири тилде (четири знака "~"). То ти је "потпис" на Википедији; када снимиш страну, појавиће се твоје име и презиме, као што се појављује моје име и презима иза ове реченице. --Милош Ранчић (разговор) 21:04, 14 Мар 2005 (CET)
- Поздрав и од мене и добродошао.Испод имаш мало упутство. --Небојша Бозало 21:14, 14 Мар 2005 (CET)
| Поздрав, Антон Кецкаров. Добро дошли на Википедију на српском језику! | |||
| Здраво, Антон Кецкаров. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан. | |||
| Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију. | |||
|
Пет стубова Википедије Шта је Википедија? |
|
Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије |
|
Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак |
|
Песак За увежбавање рада на Википедији |
|
Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима |
|
Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница |
|
Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати |
|
Најчешће постављана питања Питања која многи постављају |
|
Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница |
|
Трг Место где можете питати друге википедијанце |
 Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.
| |||
Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад!
Пар речи о раду на проблематичним питањима на Википедији уреди
На страници за помоћ (Википедија:Помоћ) би требало да нађеш и страну посвећену "неутралној тачки гледишта". Колико год да се неко труди да напише нешто са "неутралне тачке гледишта", та "неутралност" ће мање или више бити искривљена. Зато је добро то решити и на други начин: навести да постоје различита мишљења поводом неке теме. --Милош Ранчић (разговор) 21:18, 14 Мар 2005 (CET)
Не улазим у то да ли је то што ти говориш истина или не (ако ништа друго, јасно је какав је став у Бугарској поводом Македонаца). Ипак, треба узети у обзир да ту постоји врло сложена проблематика и не само два супротстављена става: (1) Бугари и део Македонаца сматрају да су Македонци део бугарског етничког корпуса; (2) има Срба и Македонаца) који сматрају да су Македонци део српског етничког корпуса (а има и оних који сматрају да је словенски слој Бугара исто тако део српског етничког корпуса); (3) неки Македонци сматрају да је македонски етницитет аутохтон и датира од Македонаца Александра Великог; (4) најшире прихваћено мишљење је да су Македонци посебан словенски народ (нација или штагод) настао током 19. века, а признат после Другог светског рата. --Милош Ранчић (разговор) 21:18, 14 Мар 2005 (CET)
Када желиш да ставиш до знања да постоји различито мишљење у односу на постојеће у чланку, потребно је да раздвојиш мишљења а не да једно мишљење бришеш. Преформулиши реченицу и реци "према томе, томе и томе ти и ти сматрају то и то; а ови и ови сматрају ово и ово". Ја се надам да ово прихваташ као коректан однос. Ја ћу сада вратити на првобитну верзију (тј. ону где је додато да се у Бугарској македонски језик сматра локалном књижевном варијантом), а тебе молим да мало поразмислиш о тексту и раслојиш га тако да буду репрезентована оба мишљења. Добро је, такође, да наведеш и литературу везану за то што говориш. --Милош Ранчић (разговор) 21:18, 14 Мар 2005 (CET)
Иначе, сматрам врло добрим то што си се појавио, као представник одређеног мишљења које је страно људима у Србији. --Милош Ранчић (разговор) 21:18, 14 Мар 2005 (CET)
Хвала на односу и извините на то што не могу да причам и да пишем добро на српски! Међутим, надам се де ме разумете.
Прво би хтео да прецизирам неколико ствари: - нисам хтео да "харам" ништа како - ево сад сам видео да jе писао г-н Хари Стоjанов из Бугарске. Ja сам имао своj став и сам га штитио са аргументима. - добро знам да се све измене прате и зато нисам мислио да радим ништа таjно. Ja би се понашао екстремно само кад би наилазио екстремни однос - мислим да се то разуме о свима.
Ja се слажем да je потребно да тражимо неутралну и коректну тачку гледишта. Према мени конкретан проблем у овом тренутку je да je чланак о македонском jeзику нетачан: "У другој половини прошлога века код Македонаца је већ веома изразито формирана свест о томе да су они посебан словенски народ и да је македонски језик посебан словенски језик (Ђорђи Пулевски, Константин Миладинов, Рајко Жинзифов, Григор Прличев и др.) па су шездесетих и седамдесетих година почеле међу македонским интелектуалцима дискусије о томе какав треба да буде македонски књижевни језик, посебно с обзиром на однос према различитим македонским и бугарским дијалектима с једне, и стару словенску књижевнојезичку традицију, с друге стране. "
О Пулевског нема да дискутирам, али су сви наведени остали интелектуалци оставили писмене документи да су се осећали Бугарима. То jе чињеница и за сад сам навео само доказ о браћа Миладинових. Jа могу да примим скоро сваку интерпертациjу, али видите, то што пише ни je тачно, да не причамо je ли то неутрално. Ако ви желите да поделите чињеница од интерпретациje, молим Вас да прецизирамо те ствари. Ако неко ми даде бар jeдан доказ да су те интелектуалци (Миладинов, Жинзифов, Прличев, Шапкарев) имали македонска НАЦИОНАЛНА свест, ja би се порекао од све. Од своjу страну ja заиста сам спреман да докажем то што тврдим.
Хвала на пажњу.
Антон Кецкаров
Не брини се, добро се разуме шта причаш а граматичке грешке у чланцима ће неко већ исправити. --Обрадовић Горан (разговор) 22:13, 14 Мар 2005 (CET)
- Ти, очигледно, знаш више од мене о македонским писцима, па то нећу спорити. Текст, као што можеш видети из напомене, није мој, већ професора Филолошког факултета у Београду. У том смислу, ако кажеш да су то чињенице, замолио бих те да текст измениш на такав начин који ће подразумевати цитате наведених македонских писаца. (Било би јако добро када би то били њихови цитати, а не интерпретације других филолога.) Ако су то чињенице, о њима се не може расправљати. Али, као што сам ти рекао, тема је осетљива и ако своје мишљење супротстављаш (умереном) професору Београдског универзитета, молим те, добро то поткрепи. --Милош Ранчић (разговор) 22:34, 14 Мар 2005 (CET)
- Узмимо, твој текст би требало да гласи отприлике (уз, наравно, корекције у пасусу који ти наводиш као проблематичан):
- "Постоји мишљење да се Жизнифов није осећао као Бугарин, али то не одговара чињеницама. У његовом делу Том и том стоји "то и то". У његовом наредном тексту, под називом Неки други текст он каже 'то и то'." --Милош Ранчић (разговор) 22:34, 14 Мар 2005 (CET)
- Поента је да је ово енциклопедија и да је у њој неопходно документовати свој став. Кад су у питању конкретни текстови, ја сам их ставио на основу научног ауторитета проф. Пипера. Када се такви ставови споре, неопходно је то учинити аргументовано. Чињенице су, разуме се, старије од ма какве интерпретације. Опет, кажем ти, иако то не мора бити услов за сваки текст (узмимо, не мора бити услов за општепознате чињенице), текстови о народном/националном идентитету неког народа су увек изузетно осетљиви, па имај то на памети када тврдиш да су нешто чињенице. На мени је само да верујем или теби или проф. Пиперу. (Јесам лингвист и упознат сам са особинама македонског језика, али се, свакако, нисам бавио тиме како су се осећали македонски књижевници у 19. веку.) --Милош Ранчић (разговор) 22:34, 14 Мар 2005 (CET)
- Проблем о ком је Хари говорио није твој став, него начин на који си то радио. Испоставило се да си то радио само зато што ниси био довољно упућен у то како да направиш налог и на који се начин ради на текстовима око којих постоје спорења. Обичај је на Википедији да свој став изложиш на страници за разговор (discussion) странице где желиш да начиниш промену; у случају да већ постоји неки текст о том питању. У случају да не постоји, можеш и сам уписати текст, с тим да је због лакше комуникације врло добро имати свој налог на свакој Википедији понаособ. Тако ти се могу обратити људи који не мисле као ти и можете, уз добру вољу, решити проблеме. У сваком случају, тај смо проблем решили :) Иначе, твој српски је сасвим добар; одличан за комуникацију, а није проблем кориговати твоје текстове граматички и правописно у чланцима. (Управо сам видео да је исто то написао и Горан :) ) --Милош Ранчић (разговор) 22:34, 14 Мар 2005 (CET)
Добро. Ми требе мало време да размишљам како то да урадим и да прикупим неопходне материале.Морам да нађем неки начин да изнесем мом (према мени, коректном) ставу у већ готову чланку, коjу сте ви припремили. Заиста нема смисла jа да пишем ви да бришете, па ви да пишете, а jа да бришем. Мени ниje чудно да je наведени професор изнео таj текст. Ипак, било je време када све je било усмерено на то да се афирмише нову нациjу у Македониjу и избор ниje био велик - чак и у Бугарскоj у годинама после 1944. Кад иде реч о идеологиje, тешко je да тражимо обjeктивност.
P.S. Био сам револтиран од препорука Хариja да ми забраните доступ па зато сум изнео на бугарском дискусиону страницу "Македонски език" вашу кореспонденциу, тврдећи да таj поступак ниje достоjан. Jош сам спреман да примим да проблем ниje у мом ставу, него у начин његовог излагања (мислио сам - чим има опциjу за редакциjу - сваки може да редактира).--Антон Кецкаров 23:32, 14 Мар 2005 (CET)
- Видиш и сам шта доводи измена текста без разговора. Да, може свако мењати, али ако постоје супротстављена мишљења, можемо доћи у безизлазну ситуацију мењања текстова сваки час. И, уместо да се бавимо паметнијим стварима, ми трошимо енергију на бесомучно мењање туђих речи у своје... Такође, одговорио сам на страни за македонски језик на бугарској Википедији. Треба да разумеш и Харија. Погледај моје образложење тамо. --Милош Ранчић (разговор) 00:23, 15 Мар 2005 (CET)
- Текст проф. Пипера саставни је део уџбеника "Увод у славистику" који се проучава на Филолошком факултету у Београду и који тај професор држи као предмет. Требаш имати на уму да се неки културни ставови не граде на основу чињеница, већ на основу интерпретација тих чињеница. Узмимо, вероватно је да, ако си ти у праву у вези са наведеним македонским писцима, проф. Пипер није читао директно њихове ставове, већ је читао неке интерпретације њихових ставова. Као што сам се ја, док ти ниси рекао да су се поменути писци осећали Бугарима, поуздао у став проф. Пипера, тако се, верованто, и он поуздао у интерпретацију неког другог писца, а готово сигурно Македонца. Треба, такође, имати на уму да је, како ми се чини, тај став управо македонски став из доба СФРЈ. --Милош Ранчић (разговор) 00:23, 15 Мар 2005 (CET)
- Успут, заборавио сам горе да наведем да постоји и мишљење да су сви македонски говори који имају "шт" и "жд" као рефлекс -- бугарски, а да су они који имају као рефлекс "ќ" и "ѓ" -- српски. То има лингвистичког основа, али је, такође, важно увек имати у виду да је македонски народ, односно, македонска нација политчка реалност -- па ма када она настала и под ма којим условима настала. --Милош Ранчић (разговор) 00:23, 15 Мар 2005 (CET)
Jесте, постоји и такво мишљење (уколико "ќ" и "ѓ" су ближе "ћ" и "ђ"). Имао сам прилике де се упознам делимично са делима Александра Белића. Мора да имамо напамет да je таj рефлекс битан, али да je он само jeдан елеменат jезичког облика. Постоји исто така и мишљење да су говори у који подпуно или делимично нема падежа и има чланови бугарски. Шта се тича о историjу jeзика добро je да се напомене да у топонимиjу Македониje, делови Косова, чак и (Источне) Србиje можемо да приметимо "шт" и "жд" рефлексе - Льуберажда, Небрегоште и т.д. Jа нисам одбацивао савремене политичке реалности (мада данашна слика да ниje црно-бела), него сам причао о историjске (1) и културно-научне чињенице(2).--213.16.52.173 10:45, 15 Мар 2005 (CET)(Антон Кецкаров)
Самуило уреди
- Антон, заборавио сам внесити пасворд (а и не сам знао да нисам регистриран). А, то са Џепиќ, сада сам и ја забележио. Као шта можеш видети у историји, то нисам ја написао. Сад ќу га избрисати.
P.S. То нису били политизирани речи, ја сам Македонац, а не Бугар. Поздрав, Бојан Манчев 13:40, 24. јануар 2006. (CET)
Добро, Бојан. Не се навредуваj но jаз мислам дека за секоjа изjава си има одредена страница. Поздрав,--Антон Кецкаров 13:53, 24. јануар 2006. (CET)
- Ово је било само продужетак на коментара Црни Бомбардера. Вјеруј ми, ни сам ни помислио на то да с тиме ћу да увредим некој (најмалку твој, бугарски став, око во питање). Поздрав, Бојан Манчев 14:03, 24. јануар 2006. (CET)
Мислим да се je сад ситуациjа изjаснила. Неко je злоупотребио са тим што си заборавио да унесеш своje име. Ако мислиш да je потребно могу да избришем моjи речи из дискусиje, Поздрав, --Антон Кецкаров 14:13, 24. јануар 2006. (CET)
- Свеједно. :-) Бојан Манчев 14:17, 24. јануар 2006. (CET)