Хала 1 Београдског сајма
Хала 1 Београдског сајма је једна од хала у оквиру комплекса Београдски сајам. Грађена је у периоду између 1954. и 1957. године. Због својих архитектонских решења и начина изградње проглашена је за непокретно културно добро као споменик културе.
| Хала 1 Београдског сајма | |
|---|---|
 Хала 1 Београдског сајма | |
| Опште информације | |
| Место | Београд |
| Општина | Савски венац |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | изложбена хала |
| Време настанка | 1954—1957. |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе града Београда |
| beogradskonasledje | |
О хали уреди
Хала је грађена по пројекту тима у којем су били архитекта Милорад Пантовић и грађевински инжењери Бранко Жежељ и Милан Крстић. Кружног је облика и покривена је ребрастом куполом направљеном од преднапрегнутог бетона. Ова купола има распон од 109 метара и до 1965. године је била и највећа на свету. Данас је највећа купола направљена од преднапрегнутог бетона на свету. Максимална висина износи 30,78 метара и има више нивоа подељених на: сутерен, арену, партер и две галерије. Сутерен има функцију помоћне просторије, магацина и канцеларија, док остали нивои служе као изложбени простор. Укупна површина хале је 21 280 m2, од чега изложбени простор заузима 15 030 m2.[1][2][3][4]
Београдски сајам је једно од највреднијих дела српске послератне архитектуре и представља сведочанство техничког, технолошког, научног и креативног узлета друштва крајем педесетих и почетком шездесетих година 20. века. Својим урбанистичким и архитектонским решењем, димензијама, складношћу облика и општом импозантношћу, сврстава се међу најуспелија остварења домаће архитектуре.
Влада Републике Србије је у јануару 2009. прогласила цео комплекс Београдског сајма за споменик културе. Одлука је донета на иницијативу Завода за заштиту споменика културе града Београда, чија је намера била да се Сајам, који је тада био у поступку приватизације, заштити од евентуалне самовоље нових власника. Међутим, овој одлуци се оштро успротивио Анђелко Трпковић, тадашњи директор Београдског сајма, који је сматрао да су такве мере заштите претеране и да би могле да отерају заинтересоване купце. Влада Србије је одлуку повукла свега недељу дана након што ју је донела. Укидање заштите критиковала је архитектонска јавност, првенствено Академија архитектуре Србије.[5][6] Деветнаестог фебруара исте године, овога пута на предлог Министарства културе Републике Србије и Републичког завода за заштиту споменика културе, усвојена је одлука којом је за заштићено културно добро проглашена само Хала 1. У плану је било да се статус споменика културе додели и Халама 2 и 3, али то се до данас није десило.[7][8][9]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Хала 1 Београдског сајма на сајту Завод за заштиту споменика културе Београд”. beogradskonasledje.rs. Архивирано из оригинала 9. 5. 2012. г. Приступљено 9. 12. 2013.
- ^ „Београдски сајам / Хала 1”. sajam.co.rs. Архивирано из оригинала 12. 12. 2013. г. Приступљено 9. 12. 2013.
- ^ „Непристојно, увредљиво, друштвено и државно”. vreme.com. 29. 7. 2009. Архивирано из оригинала 17. 3. 2024. г. Приступљено 9. 3. 2024.
- ^ „Бранко Жежељ Човек који је укротио бетон”. novosti.rs. 15. 7. 2013. Архивирано из оригинала 18. 7. 2013. г. Приступљено 9. 12. 2013.
- ^ „Сајам изгубио статус споменика културе”. politika.rs. 23. 1. 2009. Архивирано из оригинала 19. 3. 2024. г. Приступљено 17. 3. 2024.
- ^ „Београдски сајам – између културног споменика и пословног центра”. politika.rs. 27. 1. 2009. Архивирано из оригинала 30. 11. 2020. г. Приступљено 17. 3. 2024.
- ^ „Хала 1 Београдског сајма споменик културе”. politika.rs. 20. 2. 2009. Архивирано из оригинала 20. 3. 2014. г. Приступљено 17. 3. 2024.
- ^ „Хала 1 Београдског сајма, одлуком Владе Србије, постала заштићено културно добро”. ekapija.com. 20. 2. 2009. Архивирано из оригинала 17. 3. 2024. г. Приступљено 9. 12. 2013.
- ^ „Академија архитектуре Србије: зауставити уклањање хала два и три Сајма”. politika.rs. 3. 11. 2023. Архивирано из оригинала 21. 03. 2024. г. Приступљено 17. 3. 2024.
