Штитково је насеље у Србији у општини Нова Варош у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 103 становника.

Штитково
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаНова Варош
Становништво
 — 2011.Пад 103
Географске карактеристике
Координате43° 29′ 15″ С; 19° 59′ 03″ И / 43.4875° С; 19.984166° И / 43.4875; 19.984166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1249 m
Штитково на карти Србије
Штитково
Штитково
Штитково на карти Србије
Остали подаци
Позивни број033
Регистарска ознакаNV

Штитково је због својих природних лепота историјског, културног и верског наслеђа већ дуги низ година етно-село. Надморска висина Штиткова износи 1249 на највишим врховима.

Становници села Штитково оријентисани су углавном на примарну пољопривредну делатност као основни извор прихода. Свих 42 домаћинства у селу имају прикључак електричне енергије у зимском периду због снежних падавина долази до повремених прекида у снадбевању. Село има и локални асфалтни пут у дужнини од 27 километара. Локални путеви који воде од домаћинстава су сезонски проходни и релативно функционални. Снадбевање водом посебно је решено за свако домаћинство услед непостојања централног водоводног система. Проблем отпадних вода решен је системом септичких јама које су овде неопходне због интезивног бављења пољопривредом. На целој територији села доступан је сигнал мобилне телефоније.

Историја уреди

У селу се налази Црква Благовештења, поред које се налазила стара школа и сеоско гробље крајем 19. века.[1] Овде је као свештеник службовао Чедомир Чакаревић (1870-1954) који је са 17 година постао први учитељ у илегално отвореној школи у селу.[2] Поред цркве у центру места протицала је речица звана "Штитковачко врело". Црква је 1813. године (у време пропасти Првог српског устанка) била порушена, и у таквом стању стојала до 1866. године. По другом извору 1815. године у подметнутом пожару[3] изгорело је цело село, па и школа. Радови на обнови и уређењу трајали су између 1866-1873. године. За време тадашњег пароха, поп Симе Чакаревића храм је сасвим довршен. Али та богомоља је веома сиромашна, нарочито у црквеним утварима.[4]

У месту је 1899. године било 33 куће. Биле су то раштркане зграде, са двоје врата, махом брвнаре покривене шиндром и сламом. Црквену општину Штитково чинило је шест околних села, под председништвом газде Василија Чкоњовића.[4] Тада је поп Алекса Чакаревић био месни парох.

Године 1899. умро је месни трговац Василе Васа Чкоњовић, који је био 25 година црквени тутор. Он је са попом Алексом Чакаревићем и његовим братанцем Чедомиром Чакаревићем- тада младим учитељем, ишао августа 1887. године у Нову Варош, да код кајмакама израде дозволу за српску школу.[5] У једној изнајмљеној кући је 10. септембра 1887. године Чедо Чакаревић отворио школу, а уписало се одмах 16 ђака. У тој кући радила је школа све до 1891. године. За те четири године, учитељ је од плате (коју није присвајао) уштедео да се направи нова школска зграда. Несебични учитељ је затим сам, без ичије помоћи а на својој земљи подигао 1891. године зграду 11 метара дугу а 7 метара широку. Била је то школска зграда на два спрата, са шест одељења и ходником. Изузетни педагог је ту зграду онда бесплатно уступио сеоској општини за школу. Тако је требало да буде све док општина сама не скупи средстава и направи школу. Косовски валија је октобра 1892. године звао учитеља Чеду у Скопље, по "русат наму" (царску дозволу). Тај учитељ је остао и даље, након 11 година учитељ (1899), а прве школске године учио је 47 ђака свих разреда.[4]

Нова школска зграда и споменик ратницима су подигнути 1938.[6]

Демографија уреди

У насељу Штитково живи 111 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,7 година (46,9 код мушкараца и 48,5 код жена). У насељу има 42 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 404
1953. 423
1961. 380
1971. 312
1981. 238
1991. 172 172
2002. 130 130
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
129 99,23%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ Чувају огњиште Рашковића („Вечерње новости“, 25. април 2016)
  2. ^ Проти отели земљу, а дали пензију („Вечерње новости”, 23. март 2017)
  3. ^ "Време", Београд 23. август 1938.
  4. ^ а б в "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  5. ^ "Правда", Београд 23. август 1938.
  6. ^ "Политика", 23. авг. 1938, стр. 11
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди