Фридом хаус (енг. Freedom House, „кућа слободе“) је невладина организација (НВО) са седиштем у САД која спроводи истраживања над статусом демократије, политичке слободе и људских права у државама света.[2] Фридом хаус је основан у октобру 1941. године. Међу оснивачима се налазе Вендел Вилки и Еленор Рузвелт, који су такође били први почасни председавајући организације.

Фридом Хаус
Freedom House
ОснивачВендел Вилки, Еленор Рузвелт, Дороти Томпсон, Рекс Стаут
Датум оснивања31. октобра 1941.
Типневладина организација
СедиштеВашингтон, САД
ПредседникМајкл Абрамовиц
Број запосленихоко 150
Веб-сајтwww.freedomhouse.org
Годишњи извештај Фридом Хаус-а за 2021. годину[1]
  Слободне државе
  Делимично слободне државе
  Државе које нису слободне

Годишњи извештај организације Freedom in the World (Слобода у свету), у којем се процењује степен политичких и грађанских слобода у свакој земљи, је често цитиран од стране политиколога и новинара.[3] Други уважени извештаји организације тичу надгледања статуса новинарства у односу на цензуру, застрашивање и насиље над новинарима, као и на јавни приступ информацијама у земљама широм света.[4]

Извештај Државе у транзицији уреди

Организација објављује три годишња извештаја, посвећена специфичним регионима. Међу ове спада извештај Nations in Transit (Државе у транзицији), посвећен питањима политичког управљања у земљама бившег Совјетског савеза и источне Европе, укључујући државе бивше Југославије.[5]

Класификација демократије уреди

У извештају се пре свега процењује ниво демократије на основу квантитативних процена степена одређених демократских параметара. Процена нивоа демократије у овом извештају укључије пет категорија: (1) консолидоване односно (2) делимично консолидоване демократије; (3) транзициони или хибридни режими; (4) делимично односно (5) консолидовани ауторитарни режими.[5][6]

Србија и Црна Гора уреди

У издању извештаја од маја 2020. године, ниво демократије у Србији и Црној Гори је за 2019. и 2020. годину спао у категорију „транзициони или хибридни режими“, након што је од 2010. био сврставан у категорију „делимично консолидоване демократије“.[7][8][9][10] Међу другим европским државама, сличан тренд демократског назадовања (енг. democratic backsliding) се налази код Пољске (која је од 2010. спала са статуса „консолидоване“ на статус „делимично консолидоване демократије“) и Мађарске, која од 2020. године дели ниво процене и статус Србије, након што је током последње деценије спала за две категорије са статуса „консолидоване демократије“ на статус „хибридног режима“.[6][7]

Финансирање уреди

Организација описује себе као „јасан глас за демократију и слободу широм света“. Критичари су изјавили да је организација пристрасна према америчким интересима. Шестдесет шест посто (66%) финансија организације се састојало од субвенција америчке владе 2006. године – бројка која се до 2016. повећала на 86%. [11] [12] Ослањање на државно финансирање САД признато је као „проблем“ од стране Фридом хаус, али прихваћено је као „неопходно зло“. [13] [14] [15] [16]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Freedom in the World Countries | Freedom House”. freedomhouse.org (на језику: енглески). Приступљено 8. 11. 2022. 
  2. ^ „Cuba After Fidel – What Next?”. Voice of America. 31. 10. 2009. Архивирано из оригинала 13. 4. 2014. г. Приступљено 13. 10. 2012. 
  3. ^ „Freedom in the World”. Freedom House (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-09. 
  4. ^ „Reports”. Freedom House (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-09. 
  5. ^ а б „Nations in Transit”. Freedom House (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-09. 
  6. ^ а б „Dropping the Democratic Facade”. Freedom House (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-09. 
  7. ^ а б „Nations in Transit 2020: Dropping the Democratic Facade” (PDF). Freedom House. Приступљено 2020-11-09. 
  8. ^ „Fridom Haus: Srbija i Crna Gora više nisu u kategoriji demokratija”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2020-11-09. 
  9. ^ „Fridom haus stoji iza zaključaka o Srbiji”. N1 Srbija (на језику: српски). Архивирано из оригинала 16. 11. 2020. г. Приступљено 2020-11-09. 
  10. ^ KRIK.rs, Objavio/la (2020-05-06). „Fridom haus: Srbija više nije demokratska zemlja”. KRIK (на језику: српски). Приступљено 2020-11-09. 
  11. ^ 2006 Freedom House Annual Report
  12. ^ „Financial Statements” (PDF). Freedom House. 30. 6. 2016. Приступљено 27. 11. 2017. 
  13. ^ Andrea Czepek; Melanie Hellwig (1. 3. 2009). Press Freedom and Pluralism in Europe: Concepts and Conditions. Intellect Books. ISBN 978-1-84150-297-7. „Freedom House is sometimes accused of having a pro-American bias (for example UN 2001) – not least because more than three quarters of the NGO's resources derive from federal grants of the US government (Freedom House 2007a: 24). 
  14. ^ Hazel Smith (9. 4. 2015). North Korea. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-89778-5. „government-funded think tank Freedom House 
  15. ^ Sally Engle Merry; Kevin E. Davis; Benedict Kingsbury (26. 5. 2015). The Quiet Power of Indicators: Measuring Governance, Corruption, and Rule of Law. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-07520-7. „Fund-Raising Difficulties, Government Funding, and the Appearance of Bias. By the mid-1990s, Freedom House had come to rely heavily on US government funding. The appearance of bias due to government funding was recognized as a problem, not just by outside critics but also within the walls of Freedom House. It was ultimately accepted as a necessary evil ... The organization was no doubt influenced by its biggest donor, the US government, at least indirectly ... By the 1990s, Freedom House appears to have accepted dependence on government funding as a necessary evil. Increasingly through the end of the period of archived materials in 2007, government funding supplied the lion's share of Freedom House's operating budget. 
  16. ^ James T. Bennett. Tax-Funded Politics. Transaction Publishers. ISBN 978-1-4128-3557-2. „This gang of socialists turned neo-conservatives has become, more or less, a government agency ... By its own admission, Freedom House promotes an agenda that includes "U.S. engagement in international affairs," a euphemism for a hyper-interventionism. 

Спољашње везе уреди