Hjuman rajts voč (engl. Human Rights Watch, HRW; срп. Čuvar ljudskih prava) američka je međunarodna nevladina organizacija koja se bavi ljudskim pravima u svetu. Sedište organizacije je u gradu Njujorku.[1] Grupa vrši pritisak na vlade, kreatore politike, kompanije i pojedinačne kršitelje ljudskih prava u pogledu osuda zlostavljanja i poštovanja ljudska prava. Grupa često radi u ime izbeglica, dece, migranata i političkih zatvorenika.

Hjuman rajts voč
Hrw logo.svg
TipNeprofitna organizacija NGO
SedišteEmpajer stejt bilding
Njujork Siti, Njujork, SAD
RukovodiociKenet Rot
(izvršni direktor)
Džejms F. Hog mlađi
(predsedavajući)
Prethodni nazivHelsinški voč
Sadašnji izvršni direktor Kenet Rot govori na 44. Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2008

Čuvar ljudskih prava je 1997. godine bio jedan od dobitnika Nobelove nagrade za mir kao jedan od osnivača Međunarodne kampanje za zabranu nagaznih mina i igrao je vodeću ulogu u Sporazumu iz 2008. o zabrani kasetne municije.[2]

Godišnji troškovi organizacije iznosili su 50,6 miliona dolara u 2011,[3] 69,2 miliona dolara u 2014,[4] i 75,5 miliona dolara u 2017.[5]

IstorijaУреди

Čuvara ljudskih prava su saosnivali Robert L. Bernštajn[6] i Arjeh Nejer[7] kao privatnu američku nevladinu organizaciju 1978. godine, pod imenom Helsinški čuvar, da bi nadgledala usklađenost tadašnjeg Sovjetskog Saveza sa Helsinškim sporazumom.[8] Helsinški čuvar je usvojio praksu javnog „imenovanja i sramoćenja“ nasilnih vlada kroz medijsko izveštavanje i kroz direktne razmene sa kreatorima politike. Usredsređujući međunarodnu pažnju na kršenje ljudskih prava u Sovjetskom Savezu i njegovim evropskim partnerima, smatra se da je Helsinški čuvar doprineo demokratskim transformacijama regiona tokom kasnih 1980-ih.[8]

Američki čuvar je osnovan 1981. godine dok su krvavi građanski ratovi zahvatili Centralnu Ameriku. Oslanjajući se na opsežno utvrđivanje činjenica na terenu, Američki čuvar ne samo da se bavio uočenim zloupotrebama od strane vladinih snaga, već je i primenio međunarodno humanitarno pravo kako bi istražio i razotkrio ratne zločine pobunjeničkih grupa. Osim što je izražavao zabrinutosti u pogođenim zemljama, Američki čuvar je takođe ispitivao uloge stranih vlada, posebno vlade Sjedinjenih Država, u pružanju vojne i političke podrške zlostavljačkim režimima.

Azijski čuvar (1985), Afrički čuvar (1988) i Blikoistočni čuvar (1989) su dodati onome što je poznato kao „Čuvarski komiteti”. Godine 1988. svi ovi komiteti su ujedinjeni pod jednim okrivljem da bi formirali Čuvara ljudskih prava.[9][10]

ProfilУреди

U skladu sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima (UDHR),[11][12] Čuvar ljudskih prava se protivi kršenju onoga što se smatra osnovnim ljudskim pravima prema UDHR. Ovo uključuje smrtnu kaznu i diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije. Čuvar ljudskih prava zagovara slobode povezane sa osnovnim ljudskim pravima, kao što su sloboda veroispovesti i sloboda štampe. Ova organizacija nastoji da ostvari promenu javnim pritiskom na vlade i njihove kreatore politike da obuzdaju kršenje ljudskih prava, i ubeđivanjem moćnijih vlada da iskoriste svoj uticaj na vlade koje krše ljudska prava.[13][1]

Čuvar ljudskih prava objavljuje istraživačke izveštaje o kršenju međunarodnih normi ljudskih prava kako je navedeno u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i onome što smatra drugim međunarodno prihvaćenim normama ljudskih prava. Ovi izveštaji se koriste kao osnova za skretanje međunarodne pažnje na zloupotrebe i pritisak na vlade i međunarodne organizacije da se reformišu. Istraživači sprovode misije utvrđivanja činjenica kako bi istražili sumnjive situacije, takođe koristeći diplomatiju, ostajući u kontaktu sa žrtvama, praveći dosijee o javnosti i pojedincima i obezbeđujući im potrebnu sigurnost u kritičnim situacijama i u odgovarajućem vremenu stvaraju pokrivenost u lokalnim i međunarodnim medijima. Pitanja koja ova organizacima pokreće u svojim izveštajima uključuju društvenu i rodnu diskriminaciju, mučenje, upotrebu dece u vojsci, političku korupciju, zloupotrebe u sistemima krivičnog pravosuđa i legalizaciju abortusa.[8] Čuvar ljudskih prava je dokumentovao i prijavio različita kršenja zakona rata i međunarodnog humanitarnog prava, uglavnom nedavno u Jemenu.[14]

Čuvar ljudskih prava takođe podržava pisce širom sveta, koji su proganjani zbog svog rada i potrebna im je finansijska pomoć. Helman/Hamet stipendije se finansiraju iz poseda dramske spisateljice Lilijan Helman u fondovima osnovanim u njeno ime i ime njenog dugogodišnjeg pratioca, romanopisca Dašiel Hameta. Pored pružanja finansijske pomoći, Helman/Hamet stipendije pomažu u podizanju međunarodne svesti aktivista koji su ućutkivani, jer su govorili u odbrani ljudskih prava.[15]

 
Nabil Radžab pomaže starici nakon što ju je bahreinska policija napala mirni protest 14. avgusta 2010.

Svake godine Čuvar ljudskih prava dodeljuje nagradu Čuvara ljudskih prava aktivistima širom sveta koji pokazuju liderstvo i hrabrost u odbrani ljudskih prava. Dobitnici nagrade blisko sarađuju sa organizacijom u istrazi i razotkrivanju kršenja ljudskih prava.[16][17]

Čuvar ljudskih prava je bila jedna od šest međunarodnih nevladinih organizacija koje su osnovale Koaliciju za zaustavljanje upotrebe dece vojnika 1998. Takođe je kopredsedavajuća organizacija Međunarodne kampanje za zabranu nagaznih mina, globalne koalicije grupa civilnog društva koja je uspešno lobirala za uvođenje Otavskog ugovora, ugovor koji zabranjuje upotrebu protivpešadijskih mina.

Čuvar ljudskih prava je jedan od osnivača Međunarodne slobode izražavanja, globalne mreže nevladinih organizacija koje prate cenzuru širom sveta. Takođe je bio suosnivač Koalicije o kasetnoj municiji, koja je donela međunarodnu konvenciju o zabrani tog oružja. Čuvar ljudskih prava zapošljava više od 275 zaposlenih — lokalnih stručnjaka, advokata, novinara i akademika — i posluje u više od 90 zemalja širom sveta. Sa sedištem u Njujorku, ima kancelarije u Amsterdamu, Bejrutu, Berlinu, Briselu, Čikagu, Ženevi, Johanesburgu, Londonu, Los Anđelesu, Moskvi, Najrobiju, Seulu, Parizu, San Francisku, Sidneju, Tokiju, Torontu, Vašingtonu, i Cirihu.[1][18] Čuvar ljudskih prava održava direktan pristup većini zemalja o kojima izveštava. Kuba, Severna Koreja, Sudan, Iran, Izrael, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Uzbekistan i Venecuela su među nekolicinom zemalja koje su blokirale pristup članovima osoblja ove organizacije.[19]

Trenutni izvršni direktor organizacije je Kenet Rot, koji je na toj funkciji od 1993. Rot je vodio istrage o zloupotrebama u Poljskoj nakon proglašenja vanrednog stanja 1981. Kasnije se fokusirao na Haiti, koji je tek bio izašao iz Duvalijeove diktature, ali je nastavio da bude opterećen problemima. Rotova svesnost o važnosti ljudskih prava počela je pričama koje je njegov otac pričao o bekstvu iz nacističke Nemačke 1938. Rot je diplomirao na Pravnom fakultetu Jejla i Univerzitetu Braun.[20]

ReferenceУреди

  1. ^ а б в „Frequently Asked Questions”. Human Rights Watch. Архивирано из оригинала на датум 4. 1. 2015. Приступљено 21. 1. 2015. 
  2. ^ „History”. 21. 4. 2015. Архивирано из оригинала на датум 8. 5. 2017. Приступљено 8. 5. 2017. 
  3. ^ „Financial Statements, Year Ended June 30, 2011” (PDF). Human Rights Watch. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 17. 6. 2012. Приступљено 26. 6. 2012. 
  4. ^ „Financial Statements, Year Ended June 30, 2014” (PDF). Human Rights Watch. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 17. 8. 2016. Приступљено 3. 8. 2016. 
  5. ^ „Annual Report 2017” (PDF). Human Rights Watch. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 2. 7. 2018. Приступљено 10. 8. 2018. 
  6. ^ Bernstein, Robert L. (19. 10. 2009). „Rights Watchdog, Lost in the Mideast”. The NY Times. Архивирано из оригинала на датум 11. 3. 2014. Приступљено 20. 10. 2009. 
  7. ^ „A Talk by Aryeh Neier, Co-Founder of Human Rights Watch, President of the Open Society Foundations”. Harvard University. 16. 4. 2012. Архивирано из оригинала на датум 26. 5. 2018. Приступљено 25. 5. 2018. 
  8. ^ а б в „Our History”. Human Rights Watch. Архивирано из оригинала на датум 19. 2. 2012. Приступљено 23. 7. 2009. 
  9. ^ „Our History”. Human Rights Watch (HRW.org). Архивирано из оригинала на датум 6. 2. 2014. Приступљено 28. 2. 2014. 
  10. ^ Chauhan, Yamini. „Human Rights Watch”. Encyclopædia Britannica. Архивирано из оригинала на датум 2. 12. 2013. Приступљено 2. 3. 2014. 
  11. ^ Henry J Steiner and Philip Alston, International Human Rights in Context: Law, Politics, Morals, (2nd ed), Oxford University Press, Oxford, 2000.
  12. ^ Hurst Hannum, The UDHR in National and International Law. стр. 145.
  13. ^ Historical Dictionary of Human Rights and Humanitarian Organizations; Edited by Thomas E. Doyle, Robert F. Gorman, Edward S. Mihalkanin; Rowman & Littlefield, 2016; Pg. 137-138
  14. ^ Roth, Kenneth (октобар 2021). „World Report 2021:Yemen”. HRW. Архивирано из оригинала на датум 20. 12. 2021. Приступљено 20. 12. 2021. 
  15. ^ Hellman-Hammett Grants Архивирано октобар 4, 2000 на сајту Wayback Machine,Human Rights Watch
  16. ^ Human Rights Watch (15. 9. 2008). „Five Activists Win Human Rights Watch Awards”. Human Rights Watch. Архивирано из оригинала на датум 10. 3. 2013. Приступљено 23. 2. 2013. 
  17. ^ SocialSciences.in. „Human Rights Watch”. Архивирано из оригинала на датум 15. 9. 2012. Приступљено 23. 2. 2013. 
  18. ^ „Who We Are”. Human Rights Watch. Архивирано из оригинала на датум 24. 7. 2009. Приступљено 23. 7. 2009. 
  19. ^ Lewis, Ori. „Israel bans Human Right Watch worker, accuses group of peddling...”. U.S. (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 19. 7. 2018. Приступљено 30. 5. 2018. 
  20. ^ „National Security in a Turbulent World - Yale Law School”. law.yale.edu. Архивирано из оригинала на датум 27. 12. 2019. Приступљено 9. 4. 2019. 

Spoljašnje vezeУреди