Право на ефикасну правну помоћ

Право на ефикасну правну помоћ је право лица чија су људска права повређена као правно средство. Ова помоћ треба да буде доступна, обавезујућа и способна да приведе починиоце правди, да обезбеди одговарајућу репарацију и спречи даља кршења права те особе.[1][2][3][4] Право на ефикасну правну помоћ гарантује појединцу могућност да тражи правну помоћ од државе директно, а не путем међународног процеса. Практично је средство заштите људских права на државном нивоу и захтева од државе не само заштиту људских права дејуре већ и у пракси за појединачне случајеве.[3][5][6][7] Право на ефикасну правну помоћ је опште признато као људско право у међународним инструментима људских права.[1][2][8][9]

Право на ефикасну правну помоћ је изражено у члану 8. Универзалне декларације о људским правима, члану 2. Међународног пакта о грађанским и политичким правима, члану 13. Европске конвенције о људским правима и члану 47. Повеље Европске уније о темељним правима.[10][11][12][13] У праву Европске уније, право на ефикасну правну помоћ примењује се изван људских права на сва предвиђена правом Европске уније који се спроводи пред судовима држава чланица.[14]

Тражиоци азила

уреди

Право на ефикасну правну помоћ се позива на случајеве тражилаца азила у којима је задржано право да спречи државу да депортује тражиоца азила пре него што одлучи о његовом захтеву, а да након одбијања захтева за азил подносилац има практичну могућност жалбе тако што му се даје довољно времена и приступ правном заступању.[15][16] Судови нису утврдили да држава треба да обезбеди адвоката, чак и када тражилац азила не може да га приушти под условом да адвокат није неопходан за приступ ефикасној правној помоћи. Судови су утврдили да претерано формалан процес може нарушити право на ефикасну правну помоћ, посебно када није обезбеђен адвокат.[16]

Мучење

уреди

Комисија за људска права Организације уједињених нација је навела да у случајевима тортуре право на ефикасну правну помоћ захтева држава како би истражила наводе о мучењу, затим кривично гоне починиоце, обезбеђују компензацију жртвама и спречавају да се слична кршења поново догоде.[17] Принцип права на ефикасну правну помоћ је изражен у члану 14. Конвенција Уједињених нација против тортуре.[18]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б „Right to an effective remedy”. ag.gov.au. Australian Government: Attorney-General's department. Приступљено 8. 6. 2018. 
  2. ^ а б „What is the right to an effective remedy? | Icelandic Human Rights Centre”. Icelandic Human Rights Centre (на језику: енглески). Приступљено 2018-06-08. 
  3. ^ а б Kuijer, Martin (29. 4. 2014). „EFFECTIVE REMEDIES AS A FUNDAMENTAL RIGHT” (PDF). Escuela Judicial Española & European Judicial Training Network. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 12. 05. 2023. 
  4. ^ The Right to a Remedy and Reparation for Gross Human Rights Violations A Practitioners' Guide Revised Edition, 2018 (PDF). International Commission of Jurists. 2018. ISBN 978-92-9037-257-8. 
  5. ^ Musila, Godfrey (2006-12-20). „The Right to an Effective Remedy Under the African Charter on Human and Peoples' Rights” (на језику: енглески). Rochester, NY. SSRN 2425592 . 
  6. ^ „The right to effective remedy” (PDF). universal-rights.org. фебруар 2015. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 01. 2023. г. Приступљено 8. 6. 2018. 
  7. ^ Gutman, Kathleen (2019-09-04). „The Essence of the Fundamental Right to an Effective Remedy and to a Fair Trial in the Case-Law of the Court of Justice of the European Union: The Best Is Yet to Come?”. German Law Journal (на језику: енглески). 20 (6): 884—903. ISSN 2071-8322. doi:10.1017/glj.2019.67 . 
  8. ^ Paust, Jordan J. (2009). „Civil Liability of Bush, Cheney, et al., for Torture, Cruel, Inhuman, and Degrading Treatment and Forced Disappearance”. Case Western Reserve Journal of International Law. 42 (1): 359. ISSN 0008-7254. 
  9. ^ „Article 47 - Right to an effective remedy and to a fair trial”. fra.europa.eu. European Union Agency for Fundamental Rights. 25. 4. 2015. Приступљено 8. 6. 2018. 
  10. ^ Paust, Jordan J. (2009). „Civil Liability of Bush, Cheney, et al., for Torture, Cruel, Inhuman, and Degrading Treatment and Forced Disappearance”. Case Western Reserve Journal of International Law. 42 (1): 359. ISSN 0008-7254. 
  11. ^ „Right to an effective remedy”. ag.gov.au. Australian Government: Attorney-General's department. Приступљено 8. 6. 2018. 
  12. ^ „What is the right to an effective remedy? | Icelandic Human Rights Centre”. Icelandic Human Rights Centre (на језику: енглески). Приступљено 2018-06-08. 
  13. ^ „Article 47 - Right to an effective remedy and to a fair trial”. fra.europa.eu. European Union Agency for Fundamental Rights. 25. 4. 2015. Приступљено 8. 6. 2018. 
  14. ^ Hofmann, Herwig C.H. (2013). „The Right to an 'Effective Judicial Remedy' and the Changing Conditions of Implementing EU Law”. SSRN Electronic Journal. ISSN 1556-5068. doi:10.2139/ssrn.2292542. 
  15. ^ Kuijer, Martin (29. 4. 2014). „EFFECTIVE REMEDIES AS A FUNDAMENTAL RIGHT” (PDF). Escuela Judicial Española & European Judicial Training Network. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 12. 05. 2023. 
  16. ^ а б Reneman, Marcelle (2008-09-24). „Access to an Effective Remedy in European Asylum Procedures”. Amsterdam Law Forum (на језику: енглески). 1 (1): 65—98. ISSN 1876-8156. doi:10.37974/ALF.38 . 
  17. ^ McCall-Smith, Kasey (3. 2. 2022). „How Torture and National Security Have Corrupted the Right to Fair Trial in the 9/11 Military Commissions”. Journal of Conflict & Security Law. 27 (1): 83—116. doi:10.1093/jcsl/krac002. 
  18. ^ „Right to an effective remedy”. ag.gov.au. Australian Government: Attorney-General's department. Приступљено 8. 6. 2018. 

Литература

уреди
  • Paust, Jordan J. (2009). „Civil Liability of Bush, Cheney, et al., for Torture, Cruel, Inhuman, and Degrading Treatment and Forced Disappearance”. Case Western Reserve Journal of International Law. 42 (1): 359. ISSN 0008-7254. 
  • Starr, Sonja B. (2008). „Rethinking Effective Remedies: Remedial Deterrence in International Courts” (PDF). New York University Law Review. 83: 693.