Први доњи преткутњак

Стални зуби човјека
Први доњи преткутњак
Први доњи преткутњак сталне дентиције (лево) маркиран црвено. У млечној дентицији (десно) не постоји класа преткутњака.
Зуби горње вилице
Класа сјекутића Централни сјекутић Латерални сјекутић Класа очњака Горњи очњак Класа преткутњака Први преткутњак Други преткутњак Класа кутњака Први кутњак Други кутњак Трећи кутњак (умњак)
Зуби доње вилице
Класа сјекутића Централни сјекутић Латерални сјекутић Класа очњака Доњи очњак Класа преткутњака Први преткутњак Други преткутњак Класа кутњака Први кутњак Други кутњак Трећи кутњак (умњак)

Први доњи преткутњак (лат. dens praemolaris primus inferior) је четврти зуб од медијалне линије у оба квадранта доњег денталног лука. У контакту је са доњим очњаком и другим преткутњаком, а оклудира са очњаком и првим премоларом из горње вилице. Овај зуб може се означити као транзитни зуб између очњака и молара са функционалног аспекта у ингестији. Он има веома слабо изражену и функционално неактивну лингвалну квржицу, па у мастикацији углавном учествује у кидању хране. Такође, он показује лингвални нагиб круне и маргиналних гребена, слично предњим зубима. Линвални нагиб круне доприноси континуитету облика доњег денталног лука и најизраженији је код овог зуба. Први доњи преткутњак показује правилан знак угла и лука и дистални нагиб корена.

У доњој вилици постоје два прва премолара, по један у сваком квадранту, а обележавају се на следећи начин:

• стални доњи десни први преткутњак – 44;
• стални доњи леви први преткутњак – 34.

Круна

Круна зуба је ваљкастог облика и нагнута је орално, и то израженије него код доњег очњака. Круна није билатерално симетрична, пошто проксималне површине асиметрично конвергују према врату зуба и стапају се са одговарајућим профилима корена. Карактеристично за све премоларе је појава гризне (оклузалне) површине са квржично-гребенским и фисурним комплексом. Круна се описује из пет аспеката: букалног, лингвалног, два проксимална и оклузалног.

Букални аспект

Са букалног аспекта круна има облик петоугаоника и конвексна је у оба правца, са висином контуре у мезиоцервикалној трећини. Добро изражена, висока и оштра букална квржица доминира овим профилом и од њеног врха полази добро изражен букални квржични гребен који се губи у испупчењу цервикалне трећине. То је заправо добро изражен средњи лобус ове површине, ограничен са мезиобукалном и дистобукалном развојном депресијом. Оне деле букалну површину на три вертикална лобуса, али су мезијални и дистални слабије изражени. Преклопне линије, за разлику од горњих премолара, су ретко присутне, а цервикална линија је релативно равна у мезио-дисталном правцу.

Са букалног аспекта, уочљиво је да се контактне зоне налазе у релативно истом нивоу (у оклузалним трећинама), што је јединствена карактеристика.

Лингвални аспект

Лингвална површина круне је наглашено нижа и ужа од букалне, благо је испупчена и нагнута орално. Симетрично је конвексна, са висином контуре у оклузалној трећини. Са ове стране, због слабо развијене лингвалне квржице која личи на цингулум, зуб веома подсећа на суседни очњак. Цео обим букалног профила, као и већи део проксималних површина, је видљив са оралне стране. Осим тога може се видети и цело унутрашње оклузално поље, што је јединствено у класи премолара.

Једна од карактеристика првог доњег преткутњака је изражена мезиолингвална развојна бразда. На основу овога лако је разликовати мезијалну и дисталну страну зуба.

Цервикална линија је конвексна у апикалном смеру.

Проксимални аспект

Са проксималног аспекта круна има облик ромбоида. Букални профил је конвексан са висином контуре у цервикалној трећини круне и нагнут је орално. Лингвални профил је краћи и има максимум конвекситета на споју средње и оклузалне трећине. Доњи први премолар је једини бочни зуб чија је оклузална површина нагнута лингвално, што се јасно види са овог аспекта.

Мезијални и дистални маргинални гребени су паралелни и нагнути под углом од 45º. Једина разлика је присуство мезиолингвалне бразде која раздаваја мезијални маргинални гребен и гребен лингвалне квржице. Контактне зоне се налазе у оклузалној трећини, с тим што је дистална зона нешто пространија.

Цервикална линија је благо конвексна према гризној површини или равна.

Оклузални аспект

Оклузална површина је округлог облика и има лингвални нагиб, због разлике у висини квржица.

Спољашње оклузално поље

Контура спољашњег оклузалног поља је ромбоидног облика и његове границе чине контуре букалног и оралног профила и контактне зоне на проксималним површинама. Букални профил је у виду обрнутог латиничног слова „V“, а лингвални профил је конвексан и не показује лобусе и развојне депресије.

Унутрашње оклузално поље

Унутрашње оклузално поље има облик троугла, са базом коју чини букални профил и врхом коју чини апекс лингвалне квржице. Мезијална и дистална страна конвергују орално и чине бочне странице троугла. Најизраженије обележје унутрашњег оклузалног поља је букална квржица. Она је шира, виша и оштрија од лингвалне. Од врха квржице полазе четири гребена: букални (који се пружа у спољашње оклузално поље, према букалној површини), палатинални или орални (који се пружа ка централној бразди, а назива се и триангуларни) и мезијални и дистални квржични гребен (који се пружају ка одговарајућим маргиналним гребенима). Букална квржица има и четири функционалне косе површине: мезиобукална, дистобукална, мезиолингвална и дистолингвална. Лингвална квржица је скоро упола мања и нефункционална. На овој квржици такође се налазе слични детаљи као на букалној, а називи су им у складу са њиховим правцем пружања. Проксимални гребени чине бочне границе унутрашњег оклузалног поља и мезијални гребен је краћи од дисталног и прекинут је браздом.

Главни део фисурног комплекса чини централна развојна бразда (лат. fissura centralis) која се пружа мезио-дистално и проксимално се улива у триангуларне јаме. У дубини сваке јаме налази се јамица (лат. fossula mesialis et distalis) из које извиру букална и лингвална бразда и пружају се ка теменима одговарајућих углова. Из мезијалне триангуларне јаме полази и бразда која пресеца маргинални гребен .

Врат

Врат зуба (лат. collum dentis) се налази у пределу глеђно-цементног споја. Букално и орално је конвексан према корену, на мезијалној страни је благо конвексан према гризној површини, а дистално је скоро водораван.

Корен

Корен зуба (лат. radix dentis) је једнокрак и нагнут дистално. На попречном пресеку је овалан. Понекад се на проксималним површина корена срећу лонгитудиналне депресије (жлебови), од којих је мезијална обично израженија.

Димензије

Први доњи преткутњак
Мезио-дистална ширина	Вестибуло-орална ширина	Висина круне	Дужина корена	Укупна дужина зуба
7,0 mm	7,5 mm	8,5 mm	14,0 mm	22,5 mm

Развој зуба

Почетак калцификације	Комплетно формирана круна	Ницање (ерупција)	Завршен раст корена
13/4 - 2 године	5 - 6 година	11 - 12 година	12 - 13 година

Варијације

Зуб показује честе и бројне варијације које се односе на:

• број и положај лингвалних квржица,
• континуитет и израженост трансверзалног гребена,
• број лингвалних бразди и
• број коренова.

Види још

• Топографско-анатомска обележја зуба
• Посебне морфолошке карактеристике зуба
• Дентална номенклатура
• Каријес

Литература

• Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање („Службени гласник“ Београд). 2000. ISBN 978-86-7549-175-0.;
• Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, VII издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд). 2001. ISBN 978-86-17-08912-0.;
• Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, I издање („БМГ“ Београд). 2001. ISBN 978-86-7330-139-6., COBISS-ID 94080780;