Отворите главни мени
Теофан Грк, Преображење Господње (1408)

Преображење Господње (грч. Μεταμόρφωσις του Σωτήρος /Метаморфозис ту Сотерос/; лат. Transfiguratio Domini) је догађај описан у Јеванђељима Новог завета[1], током којег је Христ постао као светлост.[2][3][4]

Нарација Новог заветаУреди

По Матеји, треће године свога проповедања, Исус Христос поведе своје апостоле Јакова, Петра и Јована у планину Тавор. Исус се у току наредне ноћи преобрази пред њима и постаде као светлост. Те ноћи се апостолима приказаше и пророци Мојсије и Илија и зачу се глас Божији, који апостолима рече да никад не губе веру у Њега и Његовог Сина.[5]

Хришћански празникУреди

Преображење Господње је један од најважнијих црквених празника. Слави се 6. августа по старом календару. Тај дан се прославља тренутак када се први пут Христова божанска природа учинила видљивом. На Преображење, који је посни празник, у цркви се освећује грожђе и дели народу у знак захвалности Богу на плодовима за исхрану. У крајевима где нема грожђа, освећује се друго воће, као на пример јабуке.[5]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Matej 17,1-5, Luka 9,28–36
  2. ^ „Сутра Преображење Господње”. Радио-телевизија Републике Српске. 18. 8. 2011. Приступљено 19. 8. 2011. 
  3. ^ „Преображење Господње”. Српска православна црква. 18. 8. 2011. Приступљено 19. 8. 2011. 
  4. ^ „Празник Преображење Господње”. Радио-телевизија Србије. 19. 8. 2011. Приступљено 19. 8. 2011. 
  5. 5,0 5,1 Сајт Вождовачке цркве: „Преображење Господње“ Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 5, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.

Спољашње везеУреди