Преображење Господње

Теофан Грк, Преображење Господње (1408)

Преображење Господње (грч. Μεταμόρφωσις του Σωτήρος /Метаморфозис ту Сотерос/; лат. Transfiguratio Domini) је догађај описан у Јеванђељима Новог завета[1], током којег је Христ постао као светлост.[2][3][4]

Нарација Новог заветаУреди

По Матеју, треће године свога проповедања, Исус Христос поведе своје апостоле Јакова, Петра и Јована у планину Тавор. Исус се у току наредне ноћи преобрази пред њима и постаде као светлост. Те ноћи се апостолима приказаше и пророци Мојсије и Илија и зачу се глас Божији, који апостолима рече да никад не губе веру у Њега и Његовог Сина.[5]

Хришћански празникУреди

Преображење Господње је један од најважнијих црквених празника и један од дванаест великих Господњих празника. Слави се 6. августа по старом календару. Тај дан се прославља тренутак када се први пут Христова божанска природа учинила видљивом. На Преображење, у цркви се освећује грожђе и дели народу у знак захвалности Богу на плодовима за исхрану. У крајевима где нема грожђа, освећује се друго воће, као на пример јабуке. Пошто је празник увек у време Великогоспојинског поста, на тај празник је такођер прописан пост.[5] Почеци богослужбеног празновања овог празника везани су за период од 6.-8. века и Омилије Светих Отаца на овај светли празник. Већ у 8. веку празник је прослављан на целом хришћанском истоку. [6]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Matej 17,1-5, Luka 9,28–36
  2. ^ „Сутра Преображење Господње”. Радио-телевизија Републике Српске. 18. 8. 2011. Приступљено 19. 8. 2011. 
  3. ^ „Преображење Господње”. Српска православна црква. 18. 8. 2011. Приступљено 19. 8. 2011. 
  4. ^ „Празник Преображење Господње”. Радио-телевизија Србије. 19. 8. 2011. Приступљено 19. 8. 2011. 
  5. 5,0 5,1 Сајт Вождовачке цркве: „Преображење Господње“ Архивирано на сајту Wayback Machine (5. новембар 2012), Приступљено 24. 4. 2013.
  6. ^ Православље, двоброј 1281.-1282., од 1. и 15. августа, У сусрет празнику. Београд: СПЦ. 2020. стр. 15. 

Спољашње везеУреди