Гласање са тренутним отицањем

(преусмерено са Преференцијално гласање)

Гласање са тренутним отицајем, познато и као алтернативно гласање, рејтиншко гласање или преференцијално гласање је изборни систем који се користи да се одлучи победник када у изборима има више од два кандидата. Сваки бирач уписује своје преференце на листић. Све опције које не пређу цензус (ако он постоји) се уклањају, а ти гласови се деле по првој највишој преференци која остане. Ако ни један кандидат не постигне 50%+1 глас међу првим преференцама, најнепопуларнија опција се уклања из трке, а гласови људи који су уклоњени се деле на основу следеће преференце осталим опцијама. Овај процес се понавља све док неки кандидат нема већину.[1][2][3] Овај систем се користи у многим зељама, укључујучћи за бирање чланова дома представника Аустралије[4], председника Индије, председника Ирске[5], чланове парламента Папуе Нове Гвинеје итд.

Пример гласања са тренутним отицајем уреди

 

Замислите да Србија има референдум да одлучи где ће јој бити главни град. У овом измишљеном примеру, нек цело изборно тело Србије од 100 људи живи у само 4 града: Београду, Краљеву, Приштини и Нишу, и да сви желе да живе што је ближе главном граду што је то могуће.

Кандидати за главни град су:

  • Београд, највећи град у држави, са 42% бирача, али је далеко од других градова.
  • Краљево, са 26% гласача
  • Ниш, са 17% гласача
  • Приштина, са 15% гласача

Преференце би биле овако подељене

42% бирача
(Београд)
26% бирача
(Краљево)
17% бирача
(Ниш)
15% бирача
(Приштина)
  1. Београд
  2. Краљево
  3. Ниш
  4. Приштина
  1. Краљево
  2. Ниш
  3. Приштина
  4. Београд
  1. Ниш
  2. Приштина
  3. Краљево
  4. Београд
  1. Приштина
  2. Ниш
  3. Краљево
  4. Београд

У рејтиншком гласању, сви бирачи праве листу преференци. Ако неки кандидат нема већину међу првим изборима, најнепопуларнија опција се уклања, а гласови људи који су ту опцију имали као прву се расподељују по другој преференци. Овај процес се понавља док нека опција не добије већину.

  Елиминисана опција
  Победничка опција
Први круг:
Место пребивалишта Резултат
Београд 42%
Краљево 26%
Ниш 17%
Приштина 15%
Други круг:
Место пребивалишта Резултат
Београд 42%
Краљево 26%
Ниш 32%
Трећи круг:
Место пребивалишта Резултат
Београд 42%
Ниш 58%

Други системи уреди

Рангирано гласање уреди

Нек прва преференца вреди 4 поена, друга 3, трећа 2 и четврта 1 поен.

Место пребивалишта Рачуница Резултат
Београд 42·4 + 26·1 + 17·1 + 15·1 226
Краљево 42·3 + 26·4 + 17·2 + 15·2 294
Ниш 42·2 + 26·3 + 17·4 + 15·3 275
Приштина 42·1 + 26·2 + 17·3 + 15·4 205

Иако Београд има највише становника, Краљево има највише поена јер је најпопуларнија опција међу свим градовима заједно. Овај систем има за циљ да оствари компромис.

Гласање већине у два круга уреди

У првом кругу гласања, сви бирају само једну преференцу. Ако ни једна опција не добија апсолутну већину (50%+1 глас), две најпопуларније опције иду у други круг гласања. Овај систем се тренутно користи на председничким изборима у Србији.

  Опција која иде у други круг
  Победничка опција
Први круг:
Место пребивалишта Резултат
Београд 42%
Краљево 26%
Ниш 17%
Приштина 15%
Други круг:
Место пребивалишта Резултат
Београд 42%
Краљево 58%

Гласање већине уреди

У овом систему, победник се бира у једном кругу гласања.

Место пребивалишта Резултат
Београд 42%
Краљево 26%
Ниш 17%
Приштина 15%

Гласање против уреди

У овом систему, свако даје по 1 поен свим кандидатима који им нису најлошији избор.

Место пребивалишта Резултат
Београд 42
Краљево 100
Ниш 100
Приштина 58

Референце уреди

  1. ^ „Explainer: What is preferential voting?”. SBS News (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-30. 
  2. ^ corporateName=Australian Electoral Commission; address=10 Mort Street, Canberra ACT 2600; contact=13 23 26. „Preferential voting”. Australian Electoral Commission (на језику: енглески). Приступљено 17. 11. 2020. 
  3. ^ „New Zealand Cities Voting to Implement Ranked Choice Voting”. 
  4. ^ „Australian Electoral Commission”. Aec.gov.au. 23. 4. 2014. Приступљено 30. 4. 2014. 
  5. ^ „Ireland Constitution, Article 12(2.3)”. International Constitutional Law. 1995. Приступљено 15. 2. 2008. 

Спољашње везе уреди