Прилипац
Прилипац је насеље у Србији у општини Пожега у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 294 становника. Стари назив насеља је Капице.
Прилипац | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Златиборски |
Општина | Пожега |
Становништво | |
— 2011. | 294 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 49′ 07″ С; 20° 07′ 18″ И / 43.8185° С; 20.121666° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 416 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 031 |
Регистарска ознака | PŽ |
У селу се сваке године почев од 1995. одржава ликовна колонија.[1] Богородичина црква у Прилипцу је споменик културе, црквена општина у сарадњи са уметничком колонијом додељује награду Печат Кнеза Лазара. У селу се налази археолошки локалитет Велика хумка.
Овде се налази ОШ „Емилија Остојић” ИО Прилипац.
Демографија уреди
У насељу Прилипац живи 263 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,4 година (40,5 код мушкараца и 40,3 код жена). У насељу има 91 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,75.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 6 | 2 | ||
75—79 | 3 | 9 | ||
70—74 | 12 | 11 | ||
65—69 | 14 | 11 | ||
60—64 | 10 | 8 | ||
55—59 | 4 | 9 | ||
50—54 | 10 | 10 | ||
45—49 | 19 | 12 | ||
40—44 | 15 | 10 | ||
35—39 | 9 | 12 | ||
30—34 | 12 | 10 | ||
25—29 | 11 | 7 | ||
20—24 | 10 | 13 | ||
15—19 | 9 | 8 | ||
10—14 | 17 | 10 | ||
5—9 | 11 | 9 | ||
0—4 | 6 | 12 | ||
Просек : | 40,5 | 40,3 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 144 | 36 | 96 | 9 | 3 | 0 |
Женски | 132 | 16 | 93 | 22 | 1 | 0 |
УКУПНО | 276 | 52 | 189 | 31 | 4 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 78 | 23 | 0 | 1 | 22 |
Женски | 56 | 41 | 0 | 0 | 8 |
УКУПНО | 134 | 64 | 0 | 1 | 30 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 4 | 7 | 5 | 0 | 2 |
Женски | 0 | 1 | 1 | 0 | 0 |
УКУПНО | 4 | 8 | 6 | 0 | 2 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 6 | 4 | 3 |
Женски | 0 | 0 | 1 | 2 | 1 |
УКУПНО | 0 | 0 | 7 | 6 | 4 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 1 |
Референце уреди
- ^ Сликари у селу повртара („Политика“, 25. септембар 2012), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.