Прогон од Кроје

Прогон је био господар Kроје и утемељитељ династије Прогони, у грчким изворима „архонт” (првак, владар), који је искористио слабљење централне власти у Цариграду и основао Kнежевину Арбан, која се налазила у оквиру Ромејског царства, али с аутономијом значајног обима. Владао је између 1190. и 1198. Прогона су наследила његова два сина, Ђин и Димитрије [1].

ЖивотУреди

Мало се зна о његовом животу, осим да је био први владар Крује и околине, између 1190. и 1198. године [2]. Тврђава Круја је остала у поседу породице Прогон, а Прогона су наследили његови синови Ђин, а касније Димитрије [3]. Пре 1204. године Арбан је био аутономна кнежевина Византијског царства [4]. Са своја два сина помиње се у натпису из манастира Свете Марије у Трифандини, Гезик, северна Албанија [5]. Титуле архонт и панхиперсевастос (користио и син Димитрије) су знак византијске зависности [6].

Током његове владавине, 1204. године се одиграва Пад Цариграда, једна од највећих трагедина у културној историји света, који он, разумљиво, користи да би успоставио де факто независни и самостални Арбан [7].

ИзвориУреди

  1. ^ Mokyr, Joel (1992-06-25), The Middle Ages, Oxford University Press, стр. 31—56, Приступљено 2022-07-13 
  2. ^ Cole, Rebel A. (2013-04-08). „What Do We Know about the Capital Structure of Privately Held US Firms? Evidence from the Surveys of Small Business Finance”. Financial Management. 42 (4): 777—813. ISSN 0046-3892. doi:10.1111/fima.12015. 
  3. ^ Anamali, Skënder (1972). „Amantia”. Iliria. 2 (1): 61—133. ISSN 1727-2548. doi:10.3406/iliri.1972.1142. 
  4. ^ ELLIS, J (2006), Neurolytic Blocks, Elsevier, стр. 132—134, Приступљено 2022-07-13 
  5. ^ Curta, Florin; Curta, Professor of Medieval History Florin; Stephenson, Paul (2006-08-31). Southeastern Europe in the Middle Ages, 500-1250 (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81539-0. 
  6. ^ Abulafia, Dr Anna Brechta Sapir; Abulafia, Anna (2013-01-11). Christians and Jews in the Twelfth-Century Renaissance. Routledge. ISBN 978-1-134-99026-9. 
  7. ^ Kovačević, Antonije (2021-07-20). „KAKO SU SE VOLELI SRBI I ALBANCI: Priča o Komnini Nemanjić, snahi prvog i ženi poslednjeg kneza Arbanasa | Serbiantimes.info” (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-13.