Пругасти амерички смрдљивац

Пругасти амерички смрдљивац или пругасти амерички твор (Mephitis mephitis) је врста из рода Mephitis породице смрдљиваца, која насељава већи део Северне Америке, укључујући јужну Канаду, САД и северни Мексико.[3] На Црвеној листи Међународне уније за заштиту природе налази се у категорији најмање угрожених врста, због свог широког распрострањења и способности прилагођавања окружењима које је изменио човек.[1]

Пругасти амерички смрдљивац
Striped Skunk (Mephitis mephitis) DSC 0030.jpg
Mephitis mephitis
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Carnivora
Породица: Mephitidae
Род: Mephitis
Врста:
M. mephitis
Биномно име
Mephitis mephitis
(Schreber, 1776)
Mephitis mephitis range map.png
Распрострањеност пругастог америчког смрдљивца
Синоними[2]

Viverra mephitis Schreberm 1776

Пругасти амерички смрдљивац је полигамна врста и сваштојед, који има мали број природних грабљиваца, углавном птица грабљивица.[2] Као и сви амерички смрдљивци, има мирисне жлезде које производе смрдљиви секрет, којим одвраћа грабљивце од напада. Имају дугу историју са људима, јер су због свог крзна ловљени и узгајани у заточеништву,[4] а такође се узгајају као кућни љубимци.[5] Пругасти амерички смрдљивац је један од најпрепознатљивијих северноамеричких животиња, и популаран је лик у цртаним филмовима и књигама за децу.[6]

ТаксономијаУреди

Врсту је први пут формално описао Јохан Кристијан Данијел фон Шребер под латинским научним именом Viverra mephitis. Типска локација се налази у источној Канади.[7][2]

Еволуција и подврстеУреди

Најранији фосилни налази који се могу приписати роду Mephitis пронађени су на локалитету Бродвотер у Небраски, а датирају из раног плеистоцена пре мање од 1,8 милиона година. До касног плеистоцена (пре 70.000–14.500 година), пругасти амерички смрдљивац био је широко распрострањен по целом југу Сједињених Држава, а до холоцена (пре 10.000–4.500 година), након повлачења глечера у Висконсину, проширио се према северу и западу.[8]

Признато је тринест подврста:[3]

ОписУреди

 
Мужјак и женка
 
Скелет пругастог америчког смрдљивца
 
Лобања пругастог америчког смрдљивца

Пругасти амерички смрдљивац је чврсто грађена животиња, кратких удова, малене, стожасте главе и дугог, длакавог репа.[9] Одрасли мужјаци су 10% већи од женки. Дужина тела оба пола се креће у распону од 52 до 77 cm, а тежина 1,8–4,5 kg, док је највећа забележена тежина неке јединке 5,5 kg.[10] Табани су голи, а стопала плантиградна (пета и табан додирују под),[10] и нису тако широка или равна као стопала ногу свињоносих смрдљиваца (Conepatus).[9] На предњим ногма се налази пет дугих, закривљених канџи прилагођених за копање, док су оне на задњим ногама краће и равније.[10]

Обрасци боје крзна различитих јединки се веома разликују, али углавном се састоје од црне основе са белом пругом која се протеже од главе и дели дуж рамена (на две беле пруге између којих је црна), настављајући се дуж бокова до задњице и репа. Неки примерци имају белу мрљу на грудима, док други имају беле пруге на спољном делу предњих удова.[10] Повремено се јављају мутације смеђе или кремасте боје.[11]

Као и сви амерички смрдљивци, пругасти амерички смрдљивац има две високо развијене мирисне жлезде, по једну са сваке стране ануса, које садрже по око 15 милилитара мошуса,[12] што пружа хемијску одбрану од грабљиваца.[13] Овај масни мошус жуте боје састоји се од мешавине моћних мирисних тиола (сумпорни аналози алкохола, у старијим изворима названи „меркаптани”), које амерички смрдљивац може прснути на удаљеност од неколико метара. Мирис овог мошуса Ернест Томпсон Ситон је упоредио са мешавином парфемског мошуса, есенције белог лука, горућег сумпора и канализационог гаса „увећаних хиљаду пута”,[11] док је Клинтон Харт Меријам тврдио да „није ни једну десетину онако јак” као онај који производи америчка видрица или риђа ласица.[12] Ако се прска у очи, ово једињење може проузроковати привремени осећај печења.[10]

ИзвориУреди

  1. ^ а б Helgen, K.; Reid, F.l (2016). Mephitis mephitis. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 21. 3. 2021. 
  2. ^ а б в Wade-Smith, J. & Verts, B. J. (1982). "Mephitis mephitis" (PDF). Mammalian Species 173 : 1–7.
  3. ^ а б Wilson, D.E.; Reeder, D.M., ур. (2005). Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  4. ^ Lantz, D. E. (1923). Economic value of North American skunks. Washington, D.C. : U.S. Dept. of Agriculture
  5. ^ Cipriani, D. (2011) "Skunks are affectionate, intelligent pets for owners who offer the proper care." Critters USA. pp. 2-6
  6. ^ Feinstein, J. (2011). Field Guide to Urban Wildlife. Stackpole Books. p. 67. ISBN 0811705854
  7. ^ Schreber, J. C. D. 1776. Die Saugthiere in Abbildungen nach der Natur, mit Beschreibungen. Wolfgang Walther, Erlangen, 3(Heft 17):290-312.
  8. ^ Barton, H. D., and S. M. Wisely. 2012. Phylogeography of striped skunks (Mephitis mephitis) in North America: Pleistocene dispersal and contemporary population structure. Journal of Mammalogy 93(1):38-51.
  9. ^ а б Coues, E. (1877). Fur-bearing animals: a monograph of North American Mustelidae, in which an account of the wolverene, the martens or sables, the ermine, the mink and various other kinds of weasels, several species of skunks, the badger, the land and sea otters, and numerous exotic allies of these animals, is contributed to the history of North American mammals. Geological and Geographical Survey of the Territories (U.S.). pp. 195-235.
  10. ^ а б в г д Rosatte, R. & Lawson, S. (2003). Skunks. In G. Feldhamer, B. Thompson, & J. Chapman (Eds., Wild Mammals of North America; biology, management and conservation (2nd ed.) Baltimore: Johns Hopkins University Press. pp. 692-707.
  11. ^ а б Seton, E. T. (1909). Life-histories of northern animals : an account of the mammals of Manitoba. New York City: Scribner. pp. 966-994
  12. ^ а б Merriam, C. H. (1886). The mammals of the Adirondack region, northeastern New York. New York : Henry Holt and Co. pp. 69-87.
  13. ^ Berenbaum, M. R. (3. 1. 1995). „The chemistry of defense: theory and practice”. Proceedings of the National Academy of Sciences (на језику: енглески). 92 (1): 2—8. Bibcode:1995PNAS...92....2B. ISSN 0027-8424. PMC 42807 . PMID 7816816. doi:10.1073/pnas.92.1.2. 

Спољашње везеУреди