Псеудотромбоцитопенија

Псеудотромбоцитопенија или лажна тромбоцитопенија је нетачан број тромбоцита у крви, или лабораторијски артефакт, који може довести до озбиљних проблема у дијагностици и лечењу пацијената са ниским бројем тромбоцита (тромбоцитопенијом). Најчешћи разлог за овај артефакт које се дешава ин витро, је његова повезаност са применом етилен диамин тетра сирћетне киселине (ЕДТА) као антикоагуланса или ређе цитрата, који током испитивања узорка крви изазивају лажну слику смањеног броја циркулишућих тромбоцита.[1] Понекад, псеудотромбоцитопенија може бити повезана и са псеудолеукоцитозом, када лажно повишени број леукоцита настаје јер аутоматски бројач рачуна слепљене тромбоците као леукоците.

Псеудотромбоцитопенија
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностХематологија
Патологија
МКБ-10D69.6, P61.0
МКБ-9-CM287.3, 287.4, 287.5
OMIM188000 313900
DiseasesDB27522
MedlinePlus000586
MeSHD013921

Због ове могућности, први корак при регистровању тромбоцитопеније код болесникаса са акутним коронарним синдромом требало би да буде разликовање тромбоцитопеније од ин витро феномена псеудотромбоцитопеније. Налаз псеудотромбоцитопеније често може водити у беспотребно укидање неопходних медикамената или одлагању инвазивних и оперативних захвата, због страха од нежељених реакција.[2]

ЕпидемиологијаУреди

Псеудотромбоцитопенија као феномен среће се према неким студијама у распону од 1 : 1.000 до 1 : 10.000 узорака крви испитиваних са ЕДТА као антикогулансом,[3] или 0,09 % до 0,21 %, по другим истраживањима.[4]

ЕтиопатогенезаУреди

Псеудотромбоцитопеније се најчешће јављају при употреби:

У другим случајевима, псеудотромбоцитопенија може бити повезана са псеудолеукопенијом. Наиме лажно мали број леукоцита може се јавити у случајевима када тромбоцити адхерирају за леукоците (сателитизам). У тим случајевима велики број тромбоцита и леукоцита не броји се ни као тромбоцити нити као леукоцити.[6]

Ниска спољна темпаратура и продужено време од момента узимања крви до анализе повећава учесталост јављања псеудотромбоцитопеније.

Ређи узрок феномена тромбоцитопенијеје може бити адхезије тромбоцита за леукоците или моноците (тромбоцитни сателитизам).

Чест узрок псеудотромбоцитопеније су и грешке у преаналитичкој фази, тј. током вађења крви због:

  • продужене стазе крви, која активира ткивни тромбопластин, а он доводи до аглутинације тромбоцита,[7][4]
  • препуњеност епрувете и
  • постојање коагулације у епрувети.[8]

Псеудотромбоцитопенија најчешће настаје услед аглутинације тромбоцита активираним ИгГ и ИгМ аглутинина, нарочито код болесника које имају неко системско обољење.[7] У једној серији од 88 особа са ЕДТА зависном псеудотромбоцитопенијом, код 56 испитиваних откривено је присуство антикардиолипинскиха антитела,[4] док су друге серије у псеудотромбоцитопенији откриле позитивна хепарин ТФ4 (хепарин-тромбоцитни фактор 4) антитела у 25% случајева.[9]

Аутоантитела, ИгГ, ИгМ, ређе ИгА класе препознају скривене тромбоцитне епитопе који се експримирају ин витро и реагују са претходно скривеним антигенима, најчешће гликопротеинима ИИб или фосфолипидима.

ДијагнозаУреди

Псеудотромбоцитопенија се рутински утврђује налазом нормалног броја тромбоцита са узорком крви у епрувети са цитратом или хепарином.

У неким случајевима саветује се анализа са амонијум оксалатом уз ручно бројање тромбоцита и анализа обојеног размаза крви на плочици.[10][7][3][4] Када се на размазу крви уочавају гомилице тромбоцита.[11][12]

У дијагностици је веома битно разликовати налаз агрегата тромбоцита при нормалној темпаратури тела од промена насталих услед хладних аглутинина, мада ти феномени могу и коегзистирати. Некада је и налаз џиновских тромбоцита узрок да аутоматски бројачи крвних ћелија тромбоците не прикажу као такве.

Групице тромбоцита могу се при бројању аутоматским бројачима крвних ћелија појавити у леукоцитном хистограму и приказати се као мали лимфоцити, доводећи до тога да се региструје лажна леукоцитоза.[10][3][4]

Регистровање тромбоцитопеније аутоматским бројачима крвних ћелија захтева поновно бројање са промењеним антикоагулансима и израду крвног размаза на којем се уочавају тромбоцити у групицама.

Клинички значајУреди

Клинички битан податак је, да једна трећина тромбоцитопенија изазваних абцикимабом, спада у групу псеудотромбоцитопенија.[11]

ИзвориУреди

  1. ^ Clinical & Applied. July 1998 vol. 4 no. 3 167-169. SAGE Journals. 
  2. ^ Putarek K; Vuk T; Soldo D; Sarlija D; Grgicevic D; Jaksic B. Pseudotrombocitopenija uzrokovana etilendiamintetraoctenom kiselinom (EDTA) (prikaz bolesnice[мртва веза]). Liječ Vjesn; 119(1): 19-21, 1997 Jan.
  3. 3,0 3,1 3,2 Bussel J, Cines DB. Immune thrombocytopenic purpura, neonatal alloimmune thrombocytopenia and posttransfusion purpura. In: Hoffman R, Benz EJ, Shattil SJ, Furie B, Silberstein LE, McGlave P, Heslop HE. Hematology, basic principles and practice. Philadelphia: Churchill Livingstone Elsevier, 2009:2083-97
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Geogre JN. Diagnosis and management of thrombocytopenia. U knjizi: Colman RW, Hirsh J, Marder VJ, Clowes AW, George JN. Hemostasis and Thrombosis: Basic Principles and Clinical Practice. Lipponcot Williams&Wilkins. Philadelphia 2001:1021-9.
  5. ^ Warkentin TE, Heparin–Induced Thrombocytopenia, Curr Hematol Rep, 2002, 1(1):63–72.
  6. ^ Hoffman R, Benz EJ, Shattil SJ, i sur., ur., Hematology, Basic Principles and Practice, 3. izd., New York, NY: Churchill Livingstone, 2000.
  7. 7,0 7,1 7,2 Rolović Z. Poremećaji hemostaze: bolesti trombocitne loze. U: Stefanović S. Hematologija. Medicinska knjiga, Beograd, 1989: 1089-136
  8. ^ Zandecki M, Genevieve F, Gerard J, Godon A. Spurious counts and spuriousresults on haematology analysers: a review. Part I: platelets. Int J Lab Hematol 2007; 29(1):4-20.
  9. ^ Balcik OS, Akdeniz D, Cipil H, Uysal S, Isik A, Kosar A. Heparinplatelet factor 4 antibody positivity in pseudothrombocytopenia.Clin Appl Thromb Hemost 2012; 18(1):92-5.
  10. 10,0 10,1 Gawaz M. Drug-induced thrombocytopenia. In: Gawaz M. Blood Platelets. Georg Thieme Verlag, Stutgart, New York 2001:85-97
  11. 11,0 11,1 Matthai WH Jr. Evaluation of thrombocytopenia in the acute coronary syndrome. Curr Opin Hematol 2010; 17(5): 398-404.
  12. ^ Zandecki M, Genevieve F, Gerard J, Godon A. Spurious countsand spuriousresults on haematology analysers: a review. Part I:platelets. Int J Lab Hematol 2007; 29(1):4-20.

ЛитератураУреди

  • Berkman N, Michaeli Y, Or R and Eldor A (1991). EDTA-Dependent Pseudothrombocytopenia: A Clinical Study of 18 Patients and a Review of the Literature. American Journal of Hematology 36 195- 201.
  • Chi HS (2010). EDTA – dependent Pseudothrombocytopenia. Asia Pacific Preanalytical Notes 13(1) 5- 6.
  • Mori M, Kudo H, Yoshitake S, Ito K, Shinguu C and Noguchi T (2000). Transient EDTA-dependent pseudothrombocytopenia in a patient with sepsis. Intensive Care Medicine 26(2) 218-220.
  • Oza NS, Narayan S, Ingole and Nitin M Gangane (2014). Study of Ethylenediaminetetraacetic acid (EDTA) - Dependent Pseudothrombocytopenia. Acta Medica Scientia 1 1.
  • Pegels JG, Bruynes EC, Engelfriet CP and Von dem Borne AE (1982). Pseudothrombocytopenia: An immunologic study on platelet antibodies dependent on ethylene diamine tetra-acetate. Blood 59(1) 157- 161.
  • Tu CH and Yang S (2002). Olanzapine-Induced EDTA –Dependent Pseudothrombocytopenia. Psychosomatics 43 421-423.
  • Van der Lelie J, Lange JM, Vos JJ, van Dalen CM, Danner SA and von dem Borne AE (1987). Autoimmunity against blood cells in human immunodeficiency-virus (HIV) infection. British Journal of Haematology 67(1) 109-14.
  • Wei W, Ye G, Lin ZH, Wei C, Wei L and Shuo ZH (2011). Clinical utility of automated platelet clump count in the screening for ethylene diamine tetraacetic acid-dependent pseudothrombocytopenia. Chinese Medical Journal 124(20) 3353-3357.
  • Pidard D, Didry D, Kunicki TJ and Nurden AT (1986). Temperature – dependent effects of EDTA on the membrane glycoprotein IIb-IIIa complex and platelet aggregability. Blood 67(3) 604-611.

Спољашње везеУреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).