Citrat
Citrati su soli limunske kiseline.[3][4][5]
 Citratni anjon
| |
 3D model citrata
| |
| |
| Identifikacija | |
|---|---|
3D model (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| |
| Svojstva | |
| C12H10Ca3O14 | |
| Molarna masa | 498,433 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Važniji citrati
уреди- Gvožđe(II) citrat - upotrebljava se kao lek protiv malokrvnosti. Dobija se otapanjem gvožđa u limunskoj kiselini.
- Natrijum citrat - upotrebljava se kao zamena za kuhinjsku so. Dobija se otapanjem natrijuma u limunskoj kiselini ili reakcijom sode bikarbone i limunske kiseline.
- Kalijum citrat- Nastaje otapanjem kalijuma u limunskoj kiselini ili neutralizacijom kalijum hidroksida sa limunskom kiselinom.
- Kalcijum citrat nastaje otapanjem kalcijuma u limunskoj kiselini ili neutralizacijom kalcijum hidroksida sa limunskom kiselinom.
Reference
уреди- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- ^ McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd изд.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5.
- ^ Morrison Robert Thornton; Boyd Robert Neilson (2006). Organic chemistry. Engelwood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 8120307658.
Literatura
уреди- Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
