Птолемеј XIII Теос Филопатор
Птолемеј XIII Теос Филопатор (старогрчки: Πτολεμαῖος Θεός Φιλοπάτωρ; 62/1. п. н. е. − 13. јануар 47. п. н. е.?) је био египатски фараон, један од последњих Птолемејида.
Птолемеј XIII | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Птолемеј XIII Теос Филопатор |
Датум рођења | 62./1. п. н. е. |
Место рођења | Птолемејски Египат |
Датум смрти | 13. јануар 47. п. н. е.? |
Место смрти | Нил, Птолемејски Египат |
Породица | |
Супружник | Клеопатра VII |
Родитељи | Птолемеј XII Аулет Клеопатра V Египатска |
Династија | Птолемејиди |
фараон | |
Период | 51−47. п. н. е. |
Претходник | Птолемеј XII Аулет |
Наследник | Клеопатра VII |
Биографија
уредиПтолемеј је био син Птолемеја XII Аулета, египатског фараона који је у два наврата владао Египтом од 80. до 51. године п. н. е. Свога оца наследио је након смрти 51. године п. н. е. оженивши своју старију сестру Клеопатру VII[1]. Проглашен је фараоном иако је евнух Потин владао као регент уместо Птолемеја. Потин и Птолемеј покушали су да у пролеће 48. године п. н. е. свргну Клеопатру са престола. Разлог за то биле су претензије Клеопатре да своју власт увећа на штету Птолемеја и Потина. Она је свој лик стављала на ковани новац док је Птолемеј био изостављан из званичних докумената. Птолемеју је био циљ да постане једини египатски владар, са Потином као саветником и владарем из сенке.
Под притиском Птолемеја и Потина, Клеопатра је напустила Египат и побегла у Сирију где је организовала своју војску коју је повела на Египат. Тиме је у Египту отпочео грађански рат. Убрзо је друга Птолемејева сестра, Арсиноја IV, испољила своје претензије на круну што је додатно закомпликовало ситуацију.
Грађански рат у Египту поклопио се са грађанским ратом у Римској републици између тријумвира Цезара и Помпеја. Војска Јулија Цезара и Марка Антонија нанела је Помпеју пораз код Фарсале у Грчкој[2]. Након пораза је Помпеј велики потражио уточиште код својих рођака у Египту. Птолемеј XIII је у почетку прихватио његов захтев. Међутим, 29. септембра 48. године п. н. е. Помпеј Велики је убијен на превару. Птолемеј се надао да ће тиме учинити услугу Цезару. Међутим, када се Цезар појавио исказао је гађење према убиству и наредио да се Помпејево тело сахрани по римским обичајима[3]. Клеопатра се показала успешнија у привлачењу Цезара на своју страну. Постала је његова љубавница. Потин је изручен властима, а Клеопатра је званично враћена на престо. Њен муж никада званично није абдицирао нити је брак поништен.
Одлучан да свргне Клеопатру, Птолемеј је склопио савез са Арсинојом[4]. Египћани су се поделили на две фракције. Један део био је веран Клеопатри, а други Арсиноји и Птолемеју. Релативно мала војска пратила је Цезара у Африку. Војске Клеопатре и Цезара са једне и Птолемеја и Арсиноје са друге стране сукобиле су се код Александрије. Том приликом је Александрија претрпела озбиљна оштећења. Пожар је захватио и чувену Александријску библиотеку[5][6].
По доласку римских појачања вођена је битка на Нилу (47. п. н. е.) која је резултирала победом Цезара и Клеопатре[7][8]. Птолемеј је принуђен да напусти град. Наводно се удавио 13. јануара 47. године п. н. е. у покушају преласка Нила. Клеопатра је постала неоспорна владарка Египта иако је за савладара формално изабран и њен млађи брат Птолемеј XIV[9][8].
Породично стабло
уреди16. Птолемеј V Епифан | ||||||||||||||||
8. Птолемеј VIII Фискон | ||||||||||||||||
17. Клеопатра I | ||||||||||||||||
4. Птолемеј IX Латир | ||||||||||||||||
18. Птолемеј VI Филометор | ||||||||||||||||
9. Клеопатра III | ||||||||||||||||
19. Клеопатра II | ||||||||||||||||
2. Птолемеј XII Аулет | ||||||||||||||||
20. =16. Птолемеј V Епифан | ||||||||||||||||
10. =8. Птолемеј VIII Фискон | ||||||||||||||||
21. =17. Клеопатра I | ||||||||||||||||
5. Клеопатра IV | ||||||||||||||||
22. =18. Птолемеј VI Филометор | ||||||||||||||||
11. =9. Клеопатра III | ||||||||||||||||
23. =19. Клеопатра II | ||||||||||||||||
1. Птолемеј XIII | ||||||||||||||||
24. =16. Птолемеј V Епифан | ||||||||||||||||
12. =8. Птолемеј VIII Фискон | ||||||||||||||||
25. =17. Клеопатра I | ||||||||||||||||
6. Птолемеј X Александар I | ||||||||||||||||
26. =18. Птолемеј VI Филометор | ||||||||||||||||
13. =9. Клеопатра III | ||||||||||||||||
27. =19. Клеопатра II | ||||||||||||||||
3. Клеопатра V | ||||||||||||||||
28. =8. Птолемеј VIII Фискон | ||||||||||||||||
14. =4. Птолемеј IX Латир | ||||||||||||||||
29. =9. Клеопатра III | ||||||||||||||||
7. Береника III | ||||||||||||||||
30. =8. Птолемеј VIII Фискон | ||||||||||||||||
15. Клеопатра Селена I | ||||||||||||||||
31. =9. Клеопатра III | ||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ The lives of Cleopatra and Octavia, By Sarah Fielding, Christopher D. Johnson
- ^ Plutarch Pompey 65.5, Dryden translation: pp. 465.
- ^ Plutarch, Pompey, 79–80
- ^ Cassius Dio, Roman History 43.19.2-3; Appian, Civil Wars 2.101.420
- ^ Pollard, Justin, and Reid, Howard. 2006. The Rise and Fall of Alexandria, Birthplace of the Modern World.
- ^ Aulus Gellius. Attic Nights book 7 chapter 17
- ^ De Bello Alexandrino28–32
- ^ а б Cassius Dio, Roman History 42.43
- ^ Suetonius, Caesar 35.1
Литература
уреди- Војна енциклопедија, том 1 (92-93 страна)
- Историја старог Рима - Н. А. Машкин, Научна књига, Београд 1997. година, 8. издање
- Римска држава под краљевима и у доба републике (753-27. пре Хр.) - историја и институције - Мирослава Мирковић; Досије, 2002. година
- Ptolemy XIII Theos Philopator - Mahlon H. Smith