Радио-аматеризам
Аматерски радио је популаран хоби у свету. У свету је 2004. било око 3 милиона регистрованих радио-аматера. У Немачкој 70.000, 5.000 у Норвешкој, 57.000 у Канади, и 700.000 у Сједињаним Америчким Државама.
Носилац радиоаматерске дозволе је студирао и положио потребне тестове у својој земљи, и добио је свој позивни знак од државних органа (у неким земљама је позивни знак везан за оператора-особу, док је у другим везан за радио-станицу). Позивни знак је посебан за сваког радио-аматера и власници га често истичу са поносом. Носилац позивног знака користи га у етеру да би легално идентификовао сву своју комуникацију.[1]
Позивни знакУреди
Позивни знак се састоји од префикса и суфикса. Префикс означава земљу (напомена: радио-аматерско схватање земље није исто као и политичко схватање, тако на пример Свалбард јесте радио-аматерска земља, иако то острво припада држави Норвешкој)
Префикси за Србију су: YT и YU.[2]
До почетка 90-их година републикама у СФРЈ су припадали следећи бројеви: 2=Хрватској, 3=Словенији, 4=Босни и Херцеговини, 5=Македонији, а до 2007. године Црна Гора је користила број 6 у префиксу. Данас Хрватска користи префикс 9А, Словенија S5, Република Српска и БиХ користе префикс Е7, Македонија Z3, а Црна Гора 4О.
Суфикс се састоји од једног, два или три слова.
У Србији, позивни знаци из серија YU1AAA-YU1MZZ, YU7AAA-YU7MZZ, YU8AAA-YU8MZZ су резервисани за радио-аматерске клубове, на пример: YU1BEF је позивни знак Радио-клуба „Авала“ .
Радио-аматерски кодексУреди
Светски радио-аматерски кодекс гласи:
- Радио-аматер је пажљив и пун обзира. Неће се несавесно понашати тако да за време одржавања везе ускраћује другима задовољство и омета их.
- Радио-аматер је одан и привржен покрету. Помаже својим друговима у клубу, осталим радио-аматерима, свом савезу радио-аматера у који је учлањен и који представља и заступа његове интересе.
- Радио-аматер прати развој науке и технике. Своје уређаје допуњује и дограђује, стално их усавршава пратећи најновија техничка достигнућа. Своја сазнања о коришћењу станице тј. раду на опсегу, стално усавршава.
- Радио-аматер је увек пријатељ другима. Он саветује почетнике и пријатељски им помаже, спреман је да сарађује са свима.
- Радио-аматер је одмерен и уравнотежен. Радио-аматеризам је добровољна, слободно изабрана активност. Прави Радио-аматер неће никада допустити да да му радио-аматерска активност смета у некој од његових обавеза, да угрози његову породицу, посао, да утиче на успех у школи или његов положај у друштву.
- Радио-аматер је родољуб. Своје знање, искуство и своје уређаје увек је спреман да стави у службу свога друштва и отаџбине.
Радио-аматерски покрет у СрбијиУреди
Радио-аматерски покрет је у доба СФРЈ доживљавао своје златне дане. Разлог томе је у великој мери била концепција одбране и супротстављања потенцијалном агресору, која је укључивала мере масовне народне акције (ОНО - општенародна одбрана и ДСЗ - друштвена самозаштита). Држава и војска су у великој мери и на све начине (финансијски што је најважније) подржавале аматерски покрет. Након распада земље, и у доба кризе, финансијска помоћ је пресахнула, и аматерски покрет је морао да се ослони на сопствене снаге.
Улагања у радио-аматеризам су се у словеначком случају, из угла поборника отцепљења, исплатила. Словенија је наиме (у односу на величину републике), увек имала најмасовнију радио-аматерску популацију. Током краткотрајног сукоба између ЈНА, и ТО Словеније, словеначки радио-аматери су се у складу са сопственим тумачењем шесте тачке радио-аматерског кодекса ангажовали на страни словеначке ТО и других одметнутих снага. Тешко је рећи колики је био радио-аматерски допринос релативно успешном супротстављању словеначких оружаних снага ЈНА, али сигурно је да су њихово познавање система комуникација ЈНА, и флексибилност (у којој је ЈНА оскудевала), која се огледала и у употреби тада најсавременијих видова радио-аматерских комуникација (пакет-радио нпр.) у одређеној мери помогли словеначкој страни.
Поред многобројних, а пре свега материјално-финансијских тешкоћа са којима се радио-аматери Србије сусрећу у протеклим деценијама, они ипак представљају врло важну „карику сигурности“ у систему свих тзв. функционалних система веза наше земље. Током свих ванредних околности, укључујући непосредну ратну опасност и ратно стање, радио-аматери Србије су небројено пута исказали свој патриотизам, спремност, знање, стручност, велику пожртвованост и ентузијазам у спасавању људских живота и материјалних добара. Увек су њихове тзв. РАДИО-МРЕЖЕ ЗА ОПАСНОСТ задејствовале благовремено, а често су биле и једини извор правих информација које су многима помогле.
ПравилнициУреди
РеференцеУреди
- ^ „General Regulations Annexed to the International Radiotelegraph Convention” (PDF). International Radiotelegraph Convention of Washington, 1927. London: His Majesty's Stationery Office. 1928. стр. 29—172. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 7. 2017. г. Приступљено 27. 12. 2018.
- ^ Савез радио-аматера Војводине, Приступљено 24. 4. 2013.
ЛитератураУреди
- Bertrand, Ron; Wait, Phil (2005). Your Entry Into Amateur Radio: The Foundation License Manual (1st изд.). Wireless Institute of Australia. ISBN 978-0-9758342-0-6.
- Cleveland-Iliffe, John; Smith, Geoffrey Read (1995). The Canadian Amateur Study Guide for the Basic Qualification (5th изд.). Radio Amateurs of Canada. ISBN 978-1-895400-08-3.
- Shaji, P. B. (2013). „Introduction to Amateur Radio”. HamRadioIndia.
- Betts, Alan (2004). Foundation License Now! (3rd изд.). Radio Society of Great Britain. ISBN 978-1-872309-80-4.
- Wolfgang, Larry D., ур. (2003). Now You're Talking! All You Need For Your First Amateur Radio License (5th изд.). American Radio Relay League. ISBN 978-0-87259-881-2.
- Hennessee, John, ур. (2003). The ARRL FCC Rule Book (13th изд.). American Radio Relay League. ISBN 978-0-87259-900-0.
- Silver, H. Ward (2004). Ham Radio for Dummies. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-7645-5987-7.
- Bergquist, Carl J. (мај 2001). Ham Radio Operator's Guide (2nd изд.). Indianapolis: Prompt Publications. ISBN 978-0-7906-1238-6.
- Dennison, Mike; Fielding, John, ур. (2009). Radio Communication Handbook (10th изд.). Bedford, England: Radio Society of Great Britain. ISBN 978-1-905086-54-2.
- Haring, Kristen (2007). Ham Radio's Technical Culture. Cambridge, MA: MIT Press. ISBN 978-0-262-08355-3.
- Poole, Ian D. (октобар 2001). HF Amateur Radio. Potters Bar, Hertfordshire, England: Radio Society of Great Britain. ISBN 978-1-872309-75-0.
- Rohde, Ulrich L.; Whitaker, Jerry C. (2001). Communications Receivers: DSP, Software Radios, and Design (3rd изд.). New York City: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-136121-7.
- The ARRL Handbook for Radio Communications 2010 (87th изд.). Newington, CT: American Radio Relay League. новембар 2009. ISBN 978-0-87259-144-8.
Спољашње везеУреди
- Amateur Radio на сајту DMOZ (језик: енглески)
- Савез радио-аматера Србије
- Савез радио-аматера Војводине
- YU Amateur Radio Callbook Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2015)
- Speciall YU Calls Activity Plan, Савез радио-аматера Србије
- ФМ-дигитал радна група Савеза радио-аматера Србије
- Регистар радио-аматерских репетитора у Србији - Савез радио-аматера Србије
- Мапа радио-аматерских репетитора у Србији - Савез радио-аматера Србије
- Мапа радио-аматерских репетитора у Србији и ex-YU републикама Архивирано на сајту Wayback Machine (5. август 2013)
- Yugoslav radio-amateurs in War defending from NATO