Разговор:Јован Стерија Поповић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Може да буде

• Јован Поповић,
• Јован С Поповић
• ЈОВАН Стерија ПОПОВИЋ или
• ЈОВАН Стеријин ПОПОВИЋ.

Али Јован Поповић Стеријин никако --Милан Тешовић 21:44, 28 Мар 2005 (CEST)

---

Може да буде али не мора да значи. Мој извор није последњи хит али без обзира на тзв. (тренутно) важећа правила, у школској књизи (доба Краљевине Југославије) из које доносим чланак стоји управо Јован Поповић Стеријин. Голија

Пошто то није јединствен назив треба примјенити тренутно важећа правила (име: Јован име оца: Стерија презиме: Поповић). Осим тога као наслова књиге наћићеш Јова Стерија поповић - Име Књиге. --Милан Тешовић 22:14, 28 Мар 2005 (CEST)

---

Познато ми је како је Стерија (тренутно ) важећи облик њ. имена. Што се мене тиће нека се мења кад је то толико значајно али је свакако корисније зарад бољег учинка приликом претраге у претраживаћима. У наслову књиге одн. уџбеника (из које доносим чланак) одобреног од стране тадашњег Главног просветног савета стоји као што већ рекох Јован Поповић Стеријин. Ово доносим као информацију. Голија

• Али данас га људи знају као: Јован Стерија Поповић. Није важно, ставио си редирект и све функционише. --Милан Тешовић 00:45, 29 Мар 2005 (CEST)

Да ли је заиста циљ српске Википедије да свесно погрешно имформише, јер једна књига непознате стручне и литерарне вредности ипак, не може бити критеријум, да прекрстимо човека. Такође, уколико је књига писана стилом који имитира индаксирање, као би га олакшала (што је често рађено између два рата, будући да је број писмених и нарочито, образованих људи био релативно мали), не мислим да ми та ограничења од пре сто година треба да поштујемо и понављамо. Име је Јован Стерија Поповић, тако је познат и у уметности и у науци. --ангелина марковић 02:32, 29 Мар 2005 (CEST)

---

Да ли је заиста циљ српске Википедије да свесно погрешно имформише,

Ово је више налик говору неког јавног тужиоца, поготово кад каже “свесно” – што је вероватно отежавајућа околност… Нинам, препорућујем ти као младој администраторки неколико више такта - то је пожељно, практично и учинковито. Зашто да стварамо проблеме којих није било. Што мање "зле крви" толико боље за ср википедију.

јер једна књига непознате стручне и литерарне вредности ипак

Мислим стварно - да ли ти то озбиљно или се шалиш ? Лепо сам навео од стране кога је одобрен уџбеник одн. књига али то теби очигледно ништа не значи што је пре свега твој проблем и говори више о теби него о књизи. Оспораваш легитимитет (дословно) Главног просветног савета доводећи у питање стручност књиге а онда наклапаш о “броју образованих , писмених и сл.” што би ваљда требао да буде некакав конраургемент из твоје кухиње. А зашто не доводиш у питање научну вредност самог садржаја (самим тиме и осталих ca 30 чланака) које сам пренео из тог уџбеника већ је спорно само име - кад кажеш оно “непознате стручне вредности ?! Нис доследна нити коректна.
Oвде сам већ доживео да је Јован Скерлић проглашен идиотом а Милош Ђурић изложем поспрдњи и руглу а у најновијој епизоди једну одлуку легитимног Главног просветног савета надгласало је мишљење наше цењене модераторке. Зар вам та сујета и проузрокована синдромом власти стварно толико помрачи разум…?!

не може бити критеријум, да прекрстимо човека

Ово би могла да буде инсуниација. Не ради се о никаквом “прекрштавању” већ коришћењу старијих назива одн. облика имена. А ко је кога прекрстио то је веома дискутабилно и немам намеру да улазим у то (узалудно губљење времена).

Име је Јован Стерија Поповић, тако је познат и у уметности и у науци.

Слажем се. А некад је било у употреби и Јован Поповић Стеријин као што си могла да сазнаш. Све у свему ја сам већ раније предложио да се поради на томе тј. да се дотера чланак по том питању и стварно си могла наћи 100 примернијих метода за разлику од тако бескомпромисног, сујетног и нетактичног приступа проблему.

PS. Коштуница - сад схватам колики си генија кад си успео да сатсавиш ту владу.

Голија

Видим да си расположен за свађу

али за свађу треба двоје. Мене у свађи нема. Има аргумената. Да, оспоравам научну вредност Главног просветног савета старог стотинак година, будући да Википедију правимо у 21. веку. Колико год Савет био у праву, и колико год чињенице биле тачне то не значи да је ис стил (који је најподложнији промени) такође добар. Тим пре што на тај начин гурамо у страну промене које су у међувремену наступиле и због којих је уобичајеним редоследом име аутора Јован Стерија Поповић. Додатни аргумент је збуњивање оних који само читају одреднице.

Иако ће редиракција послати таквог на твој чланак, остаће сасвим нејасно због чега Википедија инсистира на рогобатном, калогизирању погодног, а нечитљивог Јован Поповић Стеријин. Као што, уосталом и сам не говориш као пре стотинак што говораше наши родитељи. Архаизација није решење. Тим пре, што је текст у јавном власништву (PD) те немаш разлога да се према њему односиш sacro santo.

На личне увреде и подметања нећу одговарати, јер несумњиво да лоша воља која те је данас обузела дозвољава да не показујеш своје добро васпитање.

Има, међутим нешто друго. Тај текст јесте некомпетентан да би могао бити одредница о научнику и књижевнику Јовану Стерији Поповићу. Из чисто идеолошких разлога и у овом тексту као и у протеклих 60 комунистичких година о Стерији се не говори као професору права, правном теоретичару, реторичару... Да не говрим о критичком осврту, који је мало бајат и по идејама и по стилу. --ангелина марковић 22:30, 29 Мар 2005 (CEST)

---

Можеш моју реплику да схватиш или покушаш да је прикажеш као свађу али ради се пре свега о мојој одбрани на један груб, дрзак и неоснован напад. Извини на можда тешким речима али тако ја доживљавам твоју интервенцију. Можда се и нисам понео баш најпристојније према једној дами одн. модераторки али је те више доживљавам као модератора равонправног мушком делу (што је можда и комплимет) па је и мој однос био у складу са таквим резоном.

Колико год Савет био у праву, и колико год чињенице биле тачне то не значи да је и стил (који је најподложнији промени) такође добар.

Сложио бих се твојом новом формулацијом проблема. Дакле колико те разумем научну вредност књиге више не сматраш спорном сем стила писања (његовог имена) ? Подразумева се да је пре ца 80 г. био постојао неколико другачији стил писања (имена) и говора и то је сасвим нормална ствар која се подразумева.
Уз мање "недостатке" као што су неколико арх. говор и у овом примеру старији облик имена ми не можемо мимиоћи големе предности које нам она доноси и пружа - наиме не подлеже заштити ауторских права !!
Уколико се о Стерији не говори као о правном теоретичару и сл. то и није нека мана тј. случајни "пропуст" из "идеолошких разлога" (као што можда желиш да прикажеш) пошто се књига односи на књижевност и не представња неку општу тј. енцикопедијску биографију и што се може врло лако допунити уколико постоји добра воља и нтерес . Кажеш критички осврт је само "мало бајат". Па том је прави комплимент у односу на ону инквизицију од раније :))
Иначе, твој ме изненадни напад пресекао усред посла који сам био започео у складу са рапсравом коју сам водио са МиланТ-ом а и која се односи на промену имена према (тренутно) важечим прописима. Али сад тај посао препуштам теби наша драга модераторко па га одради према захтевима 21. века. Доведен сам у позиицију која ми из одређене тачке гледишта више не дозвољава нити допушта тако нешто. Поздрав. Голија

Жао ми је што ниси смирено прочитао мој одговор. Можда би овај одговор био краћи и конзистентнији. Нећу више гомилати аргументе. И Југославија пре Броза није била идеална, па јој се могао отети и неки не сасвим или уопште добар уџбеник. Толико о томе, а свакако ћу додати и делове који се односе на правну теорију, а и реторику. --ангелина марковић 01:37, 1 Апр 2005 (CEST)

• Нинам, уколико би ми нескромност била врлина довољно би било да се потпишем па да се зна какав је мој став по овом питању. Пажљиво сам прочитао шта сте написали ти и Голија. Твоје образложење не обилује толерантном ширином схватања. Кад је Е. Н. Милаш пропагирао за свештенство познавање класичних језика међу којима је био латински, морао је да отрпи јаке нападе и оптужбе да се залаже за унијачење. У овом смислу ја посматрам твоју негацију коришћења архаизама и архаичног стила писања, позиваћући се на некакву савременост и модерне токове српског језика. Таквим твојим ставом се осећам лично погођеним. Како је Голија лепо приметио да је велико питање ко је Стерију прекстио (о чему ти не знаш или нећеш да говориш) тако и ја посвећујем одговарајућу пажњу таквом проблему, али са именима других личности из, рецимо, старијег времена. Кад пишем о Мајкенату,Кикерону, Такиту, Хоратију итд., индиректно покушавам да укажем на нестручност и неправду према првенствено српском језику. Мецену никад и нико није тако звао. То значи да таква особа никад није ни постојала. Па кад се ти или Милош залажете за савременост у језику, могу само са жаљењем да констатујем колико сте (несвесно?) против културе и традиције српског народа. Успут да одговорим Милошу Да је генитив од Maecenas у латинском Maecenatis, из којег се твори номинатив Мајкенат у српском, који се онда даље тако мења. То свакако није најверније латинском класичном, можда је ближе етрурском, али по звучности најприближније могућем српском језику. Ваше повлађивање копији девијације средњовековне деформације појма чини велику штету свим корисницима википедије, обмањујући их неистином. У википедији има довољно места (неће се папир потрошити) и за архаично и за савремено писање. Та два стила треба да се допуњавају, а не да се искључују. Молио бих те да покушаш схватити. :domatrios 00:30, 30 Мар 2005 (CEST)

Доматриос, видим да те Милаш још боли. Уместо примедби боље да си допунио оно што сматраш да треба, било би то у духу Википедије. На увреде си видео да не одговарам, те нећу ни теби. Што се латинског тиче, за то постоји осговарајућа страна, коју и Милош и ја (а можда и други) пратимо, те је ЈЕДИНО тамо право место за разговор. --ангелина марковић 01:37, 1 Апр 2005 (CEST)

Много буке ни око чега

Тешко да ико, појединац или библиотека, има примјерак књиге или критике на којој пише Јован Поповић Стеријин . Још је мања вјероватноћа да се та књига/критика чита. Дакле, логично је да се на Википедији име ове особе пише Јован Стерија Поповић. Бићу џентлмен, и ја ћу преузети посао промјене имена. --Милан Тешовић 03:26, 30 Мар 2005 (CEST)

---

[[Слика:Sterijin-Glavni prosvetni savet.JPG|мини|300|]]

• Па није баш "ни око чега"...и још ако узмемо у обзир да си ти оштро први дигао глас онда је много јаснија твоја двострука улога пиромана и ватрогасца. Нисам променио мишљење о теби од тада али је велика штета што Нинам још није имала прилике да те упозна па се у свом коментару можда и повела буком коју си дигао. Нисам изненађен твојом актуалоном диверзијом коју си у међувремену док смо се ми бавили Стреријом извео у чланку Косово и Метохија обрисавши овај навод:
  

Стари назив за Косово и Метохију, који је био у употреби до 1945.г., је Стара Србија

Ја сам бавећи се твојим вандализмом и провидним провокацијама изгубио превише времена и не намеравам да се сувише бавим тобом - то задовољство препуштам администраторима код којих си имао протекцију.
Голија

---

• Као прво много буке ни око чега се односило на скретање са теме. У књигама и критикама га зову Јован Стерија Поповић, па би и Википедија требала. Свака реченица која се не надовезује на ову, која није њен наставак или коментар је скретање са теме.
• Као друго КиМ нема никакве везе с овим чланком. О том чланку ћемо на дискусији о том чланку. Кад си већ споменуо то - Стара Србија није само лаички назив како би да га представиш.
  • Иначе то сам уклонио зато што Стара Србија обухвата и Прибој, Пријепоље, Бијело Поље, Пљевља, Рожаје, Плав, Андријевицу, Мојковац, Колашин, Беране, Нови Пазар... који нису на Косову, што ме доводи до закључка да Стара Србија обухвата већу територију ван, него у Косову и Метохији.
• Цитирам Голију
  • Ја сам бавећи се твојим вандализмом и провидним провокацијама...
  • ...твоја двострука улога пиромана и ватрогасца.
  • Нисам изненађен твојом актуалоном диверзијом
  • Сваки пут када сам разговарао са тобом доказало се да сам ја у праву, па си почео да ме вређаш. Сваки пут. Већ годину дана. Овог пута желим извињење. --Милан Тешовић 05:14, 31 Мар 2005 (CEST)

---

Малолетни Милат, опет халуцинира одн. боље речено сплеткари. Мора да се фино забављаш...Иначе ниси нимало доследан у својим излагањима која неспретно прекрајаш и прилагођаваш тренутном стању на терену и потребама. То би можда могло да прође само у твом завићају. И као што видиш има неко и тај примерак Јован Поповић Стеријин али да не испадне да те вређам признајем како се показало и "доказало се да си ти у праву".

КиМ нема баш неке везе с овим чланком али има и те како с тобом и твојом улогом овде. Bез обзира што су поред КиМ у тај појам Старе Србије убрајале и неке друге области изван КиМ у самој формулацији нема ништа спорно. Остаје чињеница како тај је назив био у употреби и за КиМ. Голија

Умјесто да се извиниш ти вређаш и даље. Као и обично. Bез обзира што су поред КиМ у тај појам Старе Србије убрајале и неке друге области изван КиМ у самој формулацији нема ништа спорно. Остаје чињеница како тај је назив био у употреби и за КиМ. Голија Назив? Убрајало? Тачно се зна шта обухвата Стара Србија. Милан Тешовић 06:48, 2 Апр 2005 (CEST)

О уметничкој вредности Стеријиних драма

На почетку секције Критички осврт, аутор овог чланка каже да Стеријине драме, "иако књижевније и писменије од свих сличних покушаја до њега, ипак немају праве уметничке вредности...", а мало потом каже да је Стерија "и до данас остао најбољи српски комедиограф". Те две тврдње очигледно не иду једна са другом. Под драмама се подразумевају и комедије, свуда и увек.

Да ли је аутор хтео да каже да Стеријине историјске драме немају уметничку вредност, већ да је он ту вредност постигао тек у комедијама (што је он, у писму Вуку поводом Лаже и паралаже, на неки начин и признао)? То треба појаснити. Не бих да својевољно уносим измене у текст.

Могуће је наводити али искључиво уз навођење одговарајућих измена. Критичка рецепција дела неког аутора кроз историју је пожељна у чланцима о писцима и другим уметностима али је потребно водити рачуна о томе да не буде оригиналног истраживања.--Војвода разговор 20:25, 23. децембар 2009. (CET)

Цинцарско порекло

Молим тачну и прецизну референцу за Стеријино цинарско порекло, а да није цинцарски сајт scd-lunjina.org и она белетристичка литература Маринковића о „знаменитим Цинцарима“ где је убројао и Пашића јер је други муж његове мајке био Цинцарин, као и Пупина, јер му је баба можда била Цинцарка, пошто је из села Вевчани, а тамо има нешто Цинцара.

Колико знам, некакво етничко порекло Стерије није тачно утврђено. Оно што је 100% сигурно, јесте да је делимично српског порекла, јер му је мајка била Српкиња из Вршца. За оца постоје спекулације да је био: 1. Грк, 2. православни Арбанас, 3. Цинцарин, 4. Словен (Србин/Македонац/Бугарин). Недовољно података да се онако смело окарактерише као „српски књижевник цинцарског порекла“, јер упућује да се ради о некоме ко је био, на пример, као Бранислав Нушић. А заправо се ради о књижевнику чији је отац досељеник и чије је питање националности неко покренуо, па се дошло до закључка да се не може доказати да је био Србин, али са подручја са којег долази може бити Србин, Грк, Албанац или Цинцарин. Сам Стерија о свом цинцарском, као ни грчком, бугарском, румунском или италијанском пореклу никад није говорио.

И још у наставку текста пише недвосмислено да му је отац био Грк, мајка вршачка Српкиња, а притом је одрастао у цинцарској породици (!). Ја ћу обрисати те небулозе и наставићу да их бришем ако их неко буде враћао непоткрепљене цитатима и необоривим изворима. 79.101.206.129 (разговор) 23:48, 17. децембар 2010. (CET)